Samoupravljanje

Samoupravljanje je socijalno-ekonomski sistem koji je prvi put sproveden u socijalističkoj Jugoslaviji od 1950.godine. To je model privrede u kome radnici preuzimaju upravljanje preduzećima a država se povlači iz privrede.


Ključni pojmovi: radnička klasa, diktatura proleterijata, socijalizam, društvena svojina, radnički savet, lokalna samouprava, titoizam, kolektivizacija...

Srodne ideologije: titoizam, demokratski socijalizam, anarho-komunizam, anarho-kolektivizam, marksizam.

Karakteristike:
- Najdominantniji oblik svojine je društvena svojina nad sredstvima za proizvodnju.
- Radnici su vlasnici fabrika, kombinata i ostalih preduzeća.
- Model direktne demokratije kroz donošenje odluka u radničkom savetu i radnim zajednicama.
- Država se formalno povlači iz privrede ali u praksi je i dalje prisutna kroz forsiranje petogodišnjeg privrednog plana.
- Ovaj sistem je formiran kao kontrateža administrativnom socijalizmu u Sovjetskom Savezu.
- Radnici odlučuju o izboru direktora i ostalih rukovodilaca u preduzeću.

Poznati ideolozi samoupravljanja: Karl Marks, Edvard Kardelj, Boris Kidrič, Đuro Salaj, Milovan Đilas, Josip Broz Tito.

Pokreti koji su sprovodili samoupravljanje: Savez komunista Jugoslavije, Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije.

Razvoj samoupravljanja u svetu: SFRJ (samoupravni socijalizam), Norveška (kao radničko akcionarstvo), SAD (radničko akcionarstvo), Nemačka (participacija radnika).