Ekološki aktivizam u Srbiji - Sima Živulović - organizacija YES Europe

 

Naš portal "Istina oslobađa" ima posebno zadovoljstvo da na važna pitanja koja se tiču zaštite životne sredine i ekološkog aktivizma u Srbiji dobije odgovore od Sime Živulovića, ekološkog aktiviste i zamenika predstavnika međunarodne organizacije YES Europe za srpski tim. Ispred portala "Istina oslobađa" razgovor sa našim sagovornikom je vodio glavni urednik Ognjen Vico.

Kako bi ste, za početak razgovora, opisali cilj i osnovne vrednosti koje sledi organizacija YES Europe? 

Naš cilj je da povezujemo, osnažujemo i pružimo platformu mladim stručnjacima i vođama širom Evrope koje zanimaju energetika i održivost.

Naše osnovne vrednosti su: kreativnost, radoznalost, fleksibilnost i trajna podrška našim članovima.

Kakvo je mišljenje YES Europe o razvoju ekološke svesti u Srbiji, među građanima, državnim službenicima i civilnim sektorom?

U odnosu na 2021. godinu ekološka svest građana je doživela značajno povećanje, a najbolji pokazatelj toga je širenje i ustaljenje protesta "Srbija protiv nasilja" koji pokazuju da duh protesta "Ekološki ustanak" iz 2021. godine i dalje živi, kako među organizatorima novih protesta, tako i među građanima koji svakog vikenda dolaze na nove skupove.

Među državnim službenicima postoje razni divni stručnjaci i pojedinci, svest postoji i poželjna je. Jedino što je njima prekopotrebno jeste: povećanje broja kadra, poboljšanje politike retenzije i napredovanja, a naravno sve to će doprineti da se ostvare uslovi za dalje pospešivanje njihove svesti.

Civilni sektor uživa u blagodetima sredstava i poverenja kritične mase. Ovo se ogleda u organizovanju raznih projekata za publiku različitih uzrasta i zanimanja. Oni imaju za cilj stvaranje kritične mase za razvoj ekološke svesti. Jedino što nedostaje jeste da se ostvari krajnji cilj, a to je deljenje sredstava i zajednički nastup na republičkom nivou.

Na koji način pojedinac može da se priključi ili doprinese radu organizacije YES Europe?

Najbolji i najzanimljiviji način je učlanjenje. Bilo ko od 18 do 40 godina može da postane član lokalnog tima ili da se pridruži redovima globalnog tima. Lokalni timovi su vezani za projekte svoje države, ali srpski tim je jedinstven da ima članove iz susednih država koje nemaju svoje lokalne timove. Ovaj pristup omogućuva trajnu razmenu iskustva i znanja iz regiona. Naravno, ovakvim tradicionalnim primerom se vode timovi sa Kipra, iz Grčke i iz pojedinih skandinavskih zemalja. Globalni tim se usko bavi Evropom i naši najpoznatiji projekti su godišnja konferencija i publikacije. Godišnja konferencija svake godine menja domaćina, uvek postoje zanimljivi panelisti i obezbedi se po koje iznenađenje. Što se tiče publikacija, moja topla preporuka je da pročitate onu koja vam se najviše svidi na prvi pogled.

Sem učlanjenja, podstičemo i pozivamo sva zainteresovana lica da predlože bilo koji oblik saradnje sa nama, koji najviše odgovara njima u zavisnosti od slobodnog vremena i interesovanja. 

Molimo Vas da ukratko našim čitaocima pojasnite ekološke pojmove „cirkularne ekonomije“ i „energetske tranzicije“? 

Cirkularna ekonomija bi se najbolje opisala kao proces koji će omogućiti da trenutni lanci proizvodnje i distribucije, nezavisno od toga o kojoj usluzi ili proizvodu je reč, obezbede svojim korisnicima da potpuno ili delimično produže "životni vek" proizvoda/usluga pomoću primene jedne ili više metoda.

Energetska tranzicija je proces potpunog prelaska sa korišćenja fosilnog goriva na obnovljive izvore energije za potrebe stvaranja električne energije.

Kako lično ocenjujete političku odnosno parlamentarnu predstavljenost ekoloških ideja u Srbiji?

Kao i uvek, u našoj parlamentarnoj kulturi postoje veća nepodudaranja između vladajuće stranke i opozicije.

Vladajuća stranka poseduje do određene mere svest o ekološkim idejama, no nedovoljno ih neguje zbog straha da će oterati pojedine strane investitore i samim tim dovesti do gubitka brojnih radnih mesta koje su investicije obezbedile, nezavisno od toga da li je reč o ulaganjima u novu ili staru infrastrukturu. Osim toga, nedovoljno unapređivanje politike zadržavanja kvalitetnog kadra u državnim organima dovodi do odliva izvrsnih stručnjaka u privatni sektor i umanjenja ostvarivanja ekoloških ideja u javnom sektoru.

Sa druge strane, opozicija ima ravnomernu predstavljenost ekoloških ideja s tim da ne može se isključiti upotreba tih ideja za stvaranje velikog koalicionog šatora koji će služiti kao sredstvo za pomirenje i prevazilaženje velikih i nepremostivih razlika u političkom delanju i nastupu među koalicionim partnerima.

Nepodudaranja postoje zbog nedostatka međusobnog poštovanja, razumevanja i dijaloga. No, u srži, obe strane žele da štite i zadrže svoje krajnje glasače. Verujem da kombinacija scenarija Freaky Friday sa danom Mrmota bi poboljšala i stvorila neočekivana rešenja za prevazilaženje pomenutih nepodudaranja.

Kakvo je Vaše mišljenje o razvoju ekološkog prava u Srbiji i radu prekršajnih sudova na sankcionisanju ekoloških prekršaja?

Rizikovaću da zazvučim kao pokvarena ploča, ali činjenica je da odliv kvalitetnog kadra u privatni sektor urušava mogućnost za obezbeđenje neprekinutog niza unapređenja ekološkog prava. Prekršajni sudovi, nažalost vode postupke kao Mica Ubica Šalterska Službenica iz Indeksovog radio pozorišta. Osim toga, ne poboljšavanje položaja i broja saradnika, tako i pripravnika, obezbeđuju trajno održavanje stanja nervozus shicanorum pauza. 

Da imate priliku da savetujete Vladu Republike Srbije ili poslaničke grupe u Narodnoj Skupštini šta bi ste im savetovali u pogledu rukovođenja ekološkom politikom?

Pre započinjanja oba učesnika bih zamolio da se vode ovom krilaticom „Mnogo se može naučiti od neprijatelja“. Onda bih savetovao da kada je reč o rukovođenju ekološkom politikom uvek odaberu i učine ono što je pravilno, a ne ono što je lako. 

Da li smatrate da Evropska unija (EU) prednjači u donošenju i primeni pravnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine u odnosu na ostatak sveta i koje su po Vašem mišljenju najveće pravne i tehnološke tekovine EU u oblasti ekologije? 

Pre avgusta 2022. moglo bi se reći da je EU bila apsolutni vođa iz te oblasti, no američki Zakon o smanjenju inflacije je izazvao tektonske promene. Najpre, EU želi da svojim propisima obezbedi usaglašenost sa pravom Svetske trgovinske organizacije i da prilagodi svoja pravila o državnoj pomoći, za razliku od SAD koje stavljaju jak akcenat na upotrebu fiskalne politike i malo jačeg protekcionizma radi ostvarenja ciljeva utvrđenih Pariskim ugovorom.

U najveće pravne tekovine EU iz ove oblasti spada važeća legislativa kao npr: zaštita protiv različitih vidova zagađenja, procene uticaja na okolinu i genetički modifikovanih organizama.

Što se tiče tehnoloških tekovina, izdvojio bih najbolji indirektni primer: Platforma za verifikaciju ekološke tehnologije koja služi za promociju novih pronalazača i pomoću trećih procenjivača izdaje se potvrda o naznačenim specifikacijama novih ekoloških izuma.

Pojedini naučnici i klimatolozi, u Srbiji i svetu, tvrde da klimatske promene ne postoje, već da je sve to deo prirodnih ciklusa na planeti sa kojima čovekove aktivnosti uglavnom nemaju veze. Vaše mišljenje o navedenim tvrdnjama?

Pretpostavljam da većina tih naučnika i klimatologa, bilo iz Srbije ili sveta, između ostalog zasnivaju svoje naučne tvrdnje na Milankovićevom ciklusu, no ne uzimaju u obzir dve bitne stavke. Uprkos tome što mnogo dugujemo našem velikanu matematičaru Milutinu Milankoviću, njegovi ciklusi se prvenstveno bave prirodnim procesima. U slučaju da ne postoji bilo kakav ljudski uticaj na klimu, drugi naučnici kažu da trenutni orbitalni položaj Zemlje unutar Milankovićevih ciklusa predviđa da Zemlja treba da se hladi, a ne zagreva i da u stvari treba da se nastavi trend zahlađenja koji je započeo pre 6.000 godina.

Kakvu pravnu regulativu predlažete u pogledu Genetski modifikovane hrane s obzirom na to da istraživanja sve više ukazuju na štetnost iste po ljudsko zdravlje? 

Da bi odgovorio na ovo pitanje, voleo bih da predstavim jedan istorijski primer prvog genetski modifikovanog povrća. Naučnik po imenu Hans van Doorn je našao način da otkloni gorki ukus kod prokelja (prokelj je prvobitno proizvodio novartis u slučaju napada od bilo kog predatora) putem ukrštanja različitih vrsta radi stvaranja soja koji neće imati gorki ukus. Hranljiva vrednost je ostala ista i povećao se unos prokelja među mladima. U osnovi modifikovanje bilo čega iz carstva životinja, gljiva ili biljaka, bez menjanja njene hranljive vrednosti i suštinske biologije je prihvatljivo. Sud genetičara, epitoksiologa i toksikologa mora da bude završni. Zato je prekopotrebno da postoji:

- Specijalizovana agencija za kontrolu takve hrane i namirnica;

- Uspostavljanje zasebnog instituta za istraživanje štetnosti i povoljnosti genetski modifikovane hrane i namirnica;  

- Zakon o prometu odobrene genetski modifikovane hrane i namirnica;

- Pravilnik o obeležavanju i postupku za odobrenje puštanja u promet određenih vrsta modifikovane hrane i namirnica;

- Lista zabranjenih metoda i sredstava za modifikovanje hrane i namirnica i

-  Uvođenje posebnih prekršaja i krivičnih dela u vezi takve hrane i namirnica.

Pre par godina u Srbiji su pokrenuti masovni ekološki protesti protiv kompanije Rio Tinto koja se bavila rudarenjem u oblasti Jadra. Od tada traju polemike u javnom prostoru o prednostima i manama iskopavanja litijuma. Da li mislite da je moguće sačuvati životnu sredinu a da se istovremeno ne propuštaju ekonomske mogućnosti od rudnih eksploatacija i da li postoji neki savremeni metod rudarenja koji bi istovremeno osigurao zaštitu životne sredine? 

Malo studija je obavljeno u vezi korisnosti upotreba različitih metoda konzervacije prirode radi umanjenja negativnih posledica rudarenja i usklađivanja sa ekonomsko-socijalnim potrebama. Naravno, čak i postojeće procene uticaja na okolinu samo se usredsređuju na direktne posledice rudarenja, ali ne i na dugoročne i druge posledice.

Svaki novi metod rudarenja sa sobom dovodi nove nepoznanice, kao što su na primer: novi negativni ekološki uticaji, novi pristupi konzervaciji prirode i način kako da se obezbedi stalna opšta primena te tehnologije i/ili metoda, nedostatak preciznog i jasnog modela koji bi predstavio sve moguće radnje i predvideo sve prostorne i vremenske posledice.

Radnici i žitelji pored rudnika se suočavaju sa jedinstvenim, opasnim i smrtonosnim izazovima. Stvaranje i održavanje rudnika samim tim ugrožava živote rudara i žitelja pored rudnika.

Imajući u vidu sve ovo, u ovom trenutku, ne postoji savremeni metod koji bi osigurao zaštitu životne sredine tako da ljudski životi (i samim tim zdravlje) prednjače u odnosu na bilo koju ekonomsku mogućnost rudne eksploatacije.