Sudski postupci protiv Donalda Trampa

Prošlo je više od par godina od kako su izbili čuveni nemiri 6. januara 2021. godine na Kapitol Hilu, u Vašingtonu, glavnom gradu SAD, kada su pristalice Donalda Trampa na silu ušle u zgradu američkog Kongresa zbog sumnje da su Demokrate izvršile izbornu krađu i fingiranje izbornih rezultata u korist demokratskog predsedničkog kandidata Džozefa Bajdena na izborima 2020. godine. Epilog nemira je da su američka najviša zakonodavna i sudska vlast priznali Bajdenu pobedu koji je 20. januara 2021. godine preuzeo dužnost Predsednika S.A.D. od Donalda Trampa koji je odbio da mu čestita i prizna pobedu. 

Neposredno pre toga, donji dom Kongresa je po drugi put izglasao impičment (opoziv) Donalda Trampa sa mesta predsednika, ali kao i prethodni put bez neophodne dvotrećinske podrške Senata (gornjeg doma) za izvršenje opoziva predsednika, čime je Tramp ušao u američku istoriju kao prvi predsednik protiv koga je izglasan impičment dva puta u toku vršenja dužnosti. 

Od tada Tramp kreće u pripremu za sledeće predsedničke izbore u SAD koji će se održati novembra 2024. godine. Od tada pa do danas nalazi se pod jakim napadima medija naklonjenih Demokratama i Bajdenu, dok za to vreme uživa izuzetnu popularnost u redovima njemu naklonjenih konzervativnih Republikanaca koji optužuju liberalne Demokrate, "radikalnu levicu" i globaliste za zaveru uperenu protiv američke nacije i njihovog lidera - Donalda Trampa.

Danas, u 2023. godini, protiv bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa vodi se toliko procesa da sudovi imaju problema da usklade termine. Ako bude osuđen, mogao bi da završi u zatvoru. Ako postane predsednik, mogao bi sam sebe da pomiluje. On je prvi bivši predsednik SAD koji je optužen za navodna krivična dela tokom svog mandata. Pored toga, mora da se suoči i sa nekoliko građanskih tužbi.

Politički, barem među Republikancima, ništa od toga mu nije naškodilo jer je u anketama znatno ispred ostalih u trci za predsedničku kandidaturu.

Za šta je sve optužen  Donald Tramp?

1. Dokumenti poverljivog sadržaja

 

Januara 2021, u vreme kada je napustio Belu kuću, Tramp je sa sobom poneo i kutije sa poverljivim dokumentima i stavio ih na različita mesta u svojoj vili u Mar-a-Lago na Floridi. Navodno su među tim dokumentima i oni koji se odnose na nacionalnu odbranu i nuklearne sposobnosti jedne druge zemlje. Neki dokumenti su klasifikovani najvišim stepenom poverljivosti. A dodatna optužba glasi: Tramp je dokumente pokazao i drugim ljudima.

 

2. Slučaj porno zvezde „Stormi Danijels“

 

Navodno je neposredno pre izbora, tadašnji Trampov advokat Majkl Koen uplatio 130.000 dolara na račun Stefani Kliford (porno zvezde poznatije kao Stormi Danijels), verovatno kako ona ne bi javno pričala o svom intimnom odnosu sa Trampom, a advokatu je kasnije tu sumu nadoknadila Trampova porodična kompanija. Nakon prvobitnog odbijanja, Tramp je priznao da je uplata izvršena. Plaćanje novca za te svrhe samo po sebi u Njujorku nije protivzakonito. Ali, prema njujorškom tužilaštvu, Tramp je, da bi prikrio isplate, 34 puta falsifikovao poslovnu dokumentaciju i prekršio zakone o finansiranju izborne kampanje. Optužnica je podignuta proleća 2023, a suđenje bi trebalo da počne u maju 2024.

Advokat Majkl Koen je 2018. osuđen na tri godine zatvora.

3. Slučaj lažiranja bilansa u državi Njujork

Državna tužiteljka Njujorka Leticija Džejms, u septembru 2022. podigla je protiv Trampove dece - Donalda Juniora, Erika i Ivanke optužnicu za kršenje različitih zakona države Njujork, uključujući i računovodstvenu prevaru, falsifikovanje dokumenta, prevaru osiguranja, a u istoj optužnici se terete da su bili u dosluhu da se učine takva dela. Prema optužnici, prevara se sastoji u tome što su optuženi svoje finansije predstavljali većim ili manjim, sve u zavisnosti od potrebe, a kako bi lakše dobili kredite, platili niže kamate ili mogli da plaćaju manje poreza. Tužiteljka Leticija Džejms traži da se porodici Tramp trajno zabrani poslovanje u državi Njujork. Apelacioni sud je u junu odbacio optužbe protiv Ivanke Tramp kao zastarele. Početak suđenja ocu i sinovima Tramp zakazan je za oktobar 2023. godine.

4. Slučaj autorke E. Džin Kerol

Optužbe autorke E. Džin Kerol su nešto starijeg datuma, ona je Trampa 2019. optužila da ju je 1996. silovao u robnoj kući. U maju 2023. porota je odbacila tu tvrdnju, ali ga je proglasila krivim za seksualno zlostavljanje i klevetu, a autorka je dobila odštetu od pet miliona dolara. Tramp je potom tužio Kerol za klevetu, ali je početkom avgusta 2023. taj proces izgubio, da bi nakon toga Kerol podnela još jednu tužbu protiv Trampa, jer ju je navodno nakon prve presude vređao na CNN-u. Planirano je da sudski postupak za klevetu počne sredinom januara 2024. godine.

5. Zavera protiv SAD i izbornog zakona

Optužnica se odnosi se na događaje oko priznavanja rezultata predsedničkih izbora održanih u novembru 2020. godine a koja je kulminirala 6. januara 2021. nasilnim ulaskom mase građana u Kapitol Hil (parlament SAD). Trampovi pokušaji da negira pobedu Džozefa Bajdena, da sebe proglasi pobednikom izbora i spreči potvrdu, odnosno legalizovanje izbornog rezultata, ocenjuju se kao „zavera“ prema sledećim tačkama: zavera radi prevare SAD, zavera za sprečavanje zvanične potvrde izborne pobede Bajdena 6. januara 2021. i zavera protiv izbornog zakona.

Prema analizama američkih pravnika, ako porota proglasi Trampa krivim i to makar samo po jednoj tački optužnice, Tramp bi mogao da završi na odsluženju kazne zatvora i to duži niz godina. Tramp smatra da je ovaj proces politički motivisan. Ako ponovo bude izabran za predsednika pre nego što se donese presuda, mogao bi da natera Ministarstvo pravde da povuče optužbe. Možda bi čak mogao i sam sebe da pomiluje, pošto se radi o saveznom zakonu. 

 

6. Džordžija: pritisak na državnog sekretara da pronađe glasove

 

Optužnica u saveznoj državi Džordžiji prema kojoj je Tramp 2. januara 2021. u telefonskom pozivu, ubeđivao državnog sekretara Džoržije, Breda Rafenspergera, da mu nekako pronađe još 11.780 glasova. Toliko glasova je, naime, Trampu bilo potrebno da pobedi u Džordžiji. Snimak razgovora kasnije je objavio „Vašington post“.

 

Sa svakim saslušanjem, hapšenjem ili optuženjem Donaldu Trampu sve više raste popularnost. Prema istraživanjima FiveThirtyEight od 31.07.2023. godine podrška kandidatima Republikanske stranke je sledeća:

Tramp = 53%

Desantis = 16%

Ramasvami = 6%

Pens = 4%

Skot = 3%

Hejli = 3%

Kristi = 2%

Iako je ishod sudskih procesa neizvestan Tramp može da se kandiduje za predsednika. Ustav SAD predviđa tri ključna uslova za predsedničke kandidate: oni moraju biti rođeni u SAD, treba da imaju najmanje 35 godina i da žive u SAD najmanje 14 godina.

To znači da bi Tramp mogao da se kandiduje za predsednika ako bude proglašen krivim, čak i ako bude u zatvoru - kao što je to pre više od jednog veka učinio Judžin V. Debs koji je tada bio predsednički kandidat Socijalističke partije (SAD).

Literaturu iz oblasti pravnih nauka možete pronaći i nabaviti na našoj stranici klikom na link ispod:

https://istinasloboda.blogspot.com/2025/01/on-line-knjizara-prodaja-knjiga.html