Desničarski populizam

*Bitne geopolitičke tačke i vreme jačanja desničarskog populizma u svetu (preko konkretnih političkih organizacija):

-Srbija (parlamentarni izbori u aprilu 2016.): SNS, SRS, Dveri-DSS;

-Velika Britanija (referendum "Bregzit" u junu 2016.): Konzervativna partija i UKIP (Partija nezavisnosti Ujedinjenog kraljevstva) vode uspešnu kampanju za napuštanje EU;

-SAD (predsednički izbori u novembru 2016.): Pobeda Donalda Trampa i Republikanske stranke;

-Holandija (parlamentarni izbori u martu 2017.): Slobodarska partija;

-Francuska (predsednički izbori u proleće 2017.): Marin Le Pen i Nacionalni front;

-Nemačka (parlamentarni izbori u jesen 2017.): Altrenativa za Nemačku;

-Austrija (parlamentarni izbori u jesen 2017.): Lider Slobodarske partije Hans-Kristijan Štrahe postaje zamenik kancelara (zamenik šefa austrijske vlade);

-Italija (parlamentarni izbori u martu 2018.): Pobeda Severne lige Italije i Pokreta pet zvezda;

-Rusija (predsednički izbori u martu 2018.): Pobeda Vladimira Putina sa oko 77% glasova;

-Mađarska (parlamentarni izbori u aprilu 2018.): Viktor Orban i vladajuća partija FIDES ostaju na vlasti;

-Brazil (predsednički izbori u oktobru 2018.): Pobeda Žaira Bolsonara i njegove neoliberalne partije;

-Nemačka (bavarski regionalni izbori u oktobru 2018.): Alternativa za Nemačku.

*Glavne teme i ideje desničarskih populista:

- anti-EU, anti-NATO, protivljenje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, anti-globalizam, socijalna zaštita, anti-imigrantska politika, protekcionizam, nacionalizam, izlazak iz Evrozone, ksenofobija, tradicija, suverenost države, anti-LGBT, supremacija bele rase, militarizam, neo-konzervativizam...itd.

*Šta je desničarski populizam?

To je ideologija koja kombinuje većinsko shvatanje društva i građana kao i njihove strahove i interese sa desničarskom ekonomskom politikom u kapitalističkoj privredi. Ova ideologija promoviše: veće imigracione kontrole, slobodnije tržište sa domaće državljane i kompanije itd.

Uperena je protiv konkretne manjine: ili elitnog sloja društva (tzv.establišment) ili neke etničke manjine (verske, rasne ili nacionalne). 

Desničarski populisti se zalažu za smanjenje socijalnih davanjana koja idu nezaposlenima i imigrantima kako bi ih naterali da se uključe u tržište rada ali i kako bi stvorili uštede u budžetu. Oni teže ka tome da smanje broj državnih službenika ali se zalažu za povećanje policije i vojske. Insistiraju na zaštiti nacionalne kulture i identiteta.

*Koja je zapravo svrha desničarskog populizma u 21.veku?

Odgovor leži u kapitalističkom posrnuću. Svi oblici kapitalizma su oprobani od liberalnog preko državnog do neo-liberalnog kapitalizma. Ova poslednja faza je doživela svoj krah od svetske ekonomske krize 2007. i to opadanje traje i danas. Špekulanti na Volstritu i ostalim berzama sveta su svojim nespretnim privrednim prognozama i sebičnim interesima doveli zajedno sa bankarima do ovog problema. Političari na Zapadu su sve vreme to pokrivali i pomagali kapitalističkom korumpiranom sistemu da preživi raznim državnim merama (npr. Finansijska pomoć i olakšice Obamine administracije vodećim bankama u Americi). Međutim to nije bilo dovoljno za stabilizaciju ekonomije. Posledice su se osetile najviše u nižim slojevima društva a to su: radnici, siromašni, nezaposleni itd. Na njihov račun su banke i velike korporacije preživele krizu.

Vremenom su počeli da se pojavljuju političari na svetskoj sceni koji dobijaju ulogu spasioca koji trebaju da pronađu rešenje za nastalu krizu i spasu svet od "pomahnitalih" globalista. Dolaze na vlast popularnim govorima punim nacionalnog naboja i tradicionalnog sadržaja, ponekad socijalno odgovornog. Primeri su gore navedene političke partije i ličnosti kao nosioci ove ideje koju upućuju nezadovoljnim građanima. Njihov zadatak je jasan: spasiti kapitalizam i učiniti ga podnošljivim uz istovremeno obasipanje narodnih masa nacionalizmom i starom tradicijom kako bi se skrenula pažnja sa kapitalizma kao krivca.

*Stare ideologije protiv desničarskog populizma

Nasuprot ove ideologije stoje neke druge, iz starih vremena, kada su bile dominantne, kao što su liberalizam, socijalizam i neo-liberalizam. Sledbenici ovih ideologija su bili protiv ovog talasa desničarskog populizma, plašili su ga se jer je ugrožavao sve ono što su oni stvorili. Otuda kolokvijalni naziv za desničarske populističke pokrete - "Neo-fašisti". Da li je to zaista fašizam? Videćemo ukoliko se instalira kao vladajuća ideologija u svetu. Liberali ih kritikuju zbog "opasnosti po ljudska prava" , neo-liberali zbog izolacionizma i politike ekonomskog nacionalizma a socijalisti zbog zaštite koju ova vrsta populizma pruža krupnom privatnom kapitalu a pritom desničarski populisti dobijaju glasove obespravljenih radnika.

*Da se podsetimo koji su to događaji u proteklih dvadeset godina prethodili pojavi desničarskog populizma:

1.) 1999.- NATO bombarduje Srbiju da bi oteo Kosovo i Metohiju i tamošnje rezerve naftnih škriljaca i rudnih rezervi;

2.) 2001.- rušenje "Kula bliznakinja", počinje "boba protiv terorizma", krivac je pronađen u islamskom fundamentalizmu;

3.) 2003.- počinje napad na Irak (cilj je isti: NAFTA). SAD i njene saveznice napadaju, bombarduju Irak i okupiraju nakon rušenja Sadama Huseina;

4.) u međuvremenu zakoni u EU i SAD dovode do cepanja socijalnih država i prava radnika, sindikati slabe i socijalne nejednakosti se povećavaju;

5.) 2007-2009.- Svetska ekonomska kriza, dolar je precenjen, počinje recesija;

6.) 2011.- Napad NATO na Libiju (cilj: nafta). Širi se "Arapsko proleće": padaju režimi u Tunisu, Egiptu, Libiji, neuspešan pokušaj u Siriji;

7.) 2012.- Građanski rat u Siriji počinje koji traje i dan danas;

8.) 2014.- izbijaju građanski nemiri u Ukrajini, Rusija pripaja Krim; 

9.)  2015.- Rusija napada "Islamsku državu" u Siriji i staje na stranu sirijske vlade dok Amerikanci staju na stranu sirijskih pobunjenika;

10.) 2015.- "Migrantska kriza"- Na stotine hiljada, a godinama kasnije, i milioni muslimana beže sa Bliskog istoka od nemira u njihovim zemljama. Naseljavaju Evropu. Mađarska i još neke zemlje podižu žičanu ogradu na svojim granicama da bi sprečili migraciju, protivno zakonima EU;

11.) 2016.- "BREGZIT" - na referendumu u Velikoj Britaniji većina od 52% građana je glasalo za izlazak ove zemlje iz Evropske unije. 

Populistički kandidat, rijaliti zvezda i biznismen Donald Tramp postaje predsednik SAD, liberali u SAD su pobeđeni (do daljnjeg);

12.) 2017-2018. u Evropi sve više glasova dobijaju političari poput Trampa.

*Popularnost desnih populističkih snaga po državama (otprilike):

Srbija (2016.) =61%

SAD (2016.) =46%

Holandija (2017.) =13%

Francuska (2017.) =20-35%

Nemačka (2017.) =13%

Austrija (2017.) =26%

Rusija (2018.) =77%

Italija (2018.) =37%

Brazil (2018.) =55%

Mađarska (2018.) =49%

Poljska (2019.) =44%

Velika Britanija (2019.) =45%

*Budućnost desničarskog populizma

Desničarski kao i levičarski populizam su predznaci budućih vremena, budućeg društva i političkog sistema. U tom svetu neo-liberalni kapitalizam će biti zamenjen nekov vrstom socijalizma ili državnog kapitalizma u kome će kontrola tržišta i privrednih tokova ponovo potpasti pod kontrolu državnog aparata. 

Baš kao i u staroj Rimskoj republici nastaće sukob između političara populista i sa druge strane oligarha koji će braniti svoj krupni kapital od uplitanja države. U toj političkoj borbi će nastati novi politički sistem koji će vremenom odbaciti praznu ljušturu demokratije. To će biti era CEZARIZMA. Lik i delo vladara će biti srž ovog političkog sistema.Najjači cezar na planeti će pomoću vojske i kontrolisane privrede stvoriti nešto što će ličiti na novu svetsku imperiju (kao Sjedinjene američke države danas). Nastaviće se ratovi za energetske resurse (nafta, ugalj, gas...) pošto će ih biti sve manje, osim ako nekim novim oblikom visoke tehnologije ne budu stvorili alternativne izvore energije.

Mnogi veruju da su desničarski populisti opasnost po opstanak Evropske unije. Ona bi u budućnosti mogla da dobije ulogu administrativne mreže na tlu Evrope  poput nekog činovničkog aparata u službi korporacija i najjače imperije sveta. EU, ako uopšte bude opstala, će imati ulogu dežurnog policajca koji nadzire stanovnike Evrope. Takođe, rasna netrpeljivost između domaćeg belog stanovništva i imigranata bi mogla da bude povod građanskog sukoba koji bi morao da bude rešen intervencijom novog zapadnog cezara.