Постови

Приказују се постови за април, 2021

Novi srpski socijalizam

U svetu je talas novog socijalizma dobio na značaju u Latinskoj Americi početkom 21.veka, kao odgovor na amerikanizaciju i kapitalističku globalizaciju, sa ciljem da se latinoameričke države oslobode statusa ekonomskih kolonija i vrate nacionalne resurse u ruke naroda i države. U Srbiji, ideju novog socijalizma zastupa jedan manji broj intelektualaca a najistaknutiji su pravnik, filozof i bivši jugoslovenski reprezentativac u košarci Ljubodrag Duci Simonović i novinar i politikolog Milan Milenković. Povremeno u javnosti o tome govori i pozorišni reditelj Ljubiša Ristić. Od političkih partija ističe se nova levičarska opcija na političkom prostoru Srbije a to je Partija radikalne levice koju su 2020. godine, u začecima ere Kovida-19, osnovali Ivan Zlatić i Jovo Bakić. Ova partija se ističe po tome što je jedina koja se bavi pravima radnika u današnjoj Srbiji.. Ljubodrag Duci Simonović se zalaže za  nacional-komunizam  koji je politički pokret koji kombinuje elemente nacionalizm...

Pokretači promena u društvu

Kada posmatramo istoriju društvenih promena i revolucija možemo da primetimo da niži slojevi društva zapravo nisu inicijatori pobuna već su to viši slojevi društva. Oni podstrekavaju na nemire, izazivaju negativne reakcije nezadovoljnih pripadnika društva. Zbog čega je to tako? KOMENTAR AUTORA: Niži slojevi društva su po pravilu oni koji su nižeg materijalnog statusa, u čijim životima se nižu socijalne nepravde i čiji glas nezadovoljstva uglvnom niko ne čuje dok su ti glasovi individualni i neujednačeni. Mnogi od njih su se navikli na skroman način života bojeći se da ne izgube i to što imaju. Vladari ih drže u pokornosti povremenim davanjima i povremenim uskraćivanjima onoga što čini njihov svakodnevni život a to su potrebe kao što su: građanska, socijalna i politička prava, hrana, lekovi, obrazovanje, zdravstvena zaštita, socijalna pomoć, normalni uslovi rada, čista životna sredina, medijski sadržaji itd. Viši slojevi društva su oni koji su materijalno situirani, imaju više slobodnog...

Pregovori o izbornim uslovima u Srbiji

U Srbiji se vlast i opozicija trenutno pripremaju za početak prolećnih pregovora 2021. o izbornim uslovima, slobodi medija, očuvanju višestranačke demokratije itd. uz posredstvo stranaca. KOMENTAR AUTORA: Prvo, ova opozicija, bez obzira da li je Vučićeva ili pripada strancima, nema ambicije koje se tiču vlasti. Njihov zadatak je da puste vladajuću stranku SNS da vlada dok god ima podršku širokih narodnih masa. Na prvi znak slabljenja Vučićeve vlasti,  Zapad će pronaći nove sluge koji će doći na mesto naprednjaka. Možda to bude neko iz opozicije ali je veća verovatnoća da će to biti neka frakcija iz Srpske naprdne stranke (SNS).  Drugo, trenutnoj opoziciji trebaju novi lideri, neukaljanji, bez "žutih" repova iz prošlih vremena dosovske vlasti. To će biti neko ko može da se odrekne Petooktobarskih političkih tekovina i ko će privući Vučićeve birače (penzionere, radnike i nezaposlene). Treće, opoziciji treba novi program koji neće biti bleda kopija naprednjačkog programa iz peri...

Kolektivna politička (ne)aktivnost mladih?

Danas, povodom Dana studenata (4.april), objavljujemo komentar na temu političkih aktivnosti studentske i ostale omladine. Veliki deo onih koji ne izlaze na izbore u našem društvu čine mladi ljudi. Dobro je poznato da su studenti oni koji su bili u prvim redovima velikih društvenih promena do sada. Međutim u poslednje vreme postavlja se pitanje da li su mladi dovoljno aktivni u političkim zbivanjima u Srbiji i regionu? KOMENTAR AUTORA: Nekada su mladi bili idealisti i sledbenici nekih ideologija u vreme kada su ideologije nešto značile kao u vreme borbe za nezavisnost srpske države, oslobođenja srpskih i južno slovenskih zemalja, između dva svetska rata i u vreme Hladnog rata pa do pada Berlinskog zida ili u Srbiji do Petog oktobra. Sve te ideologije su istrošene. Današnje generacije mladih drugačije razmišljaju. Dobro su shvatili političke zablude svojih roditelja i videli su šta im je to donelo kao npr. građanski rat u Jugoslaviji i procvat nacionalizma, neo-liberalna kapitalistička ...

Šta je Veliki reset?

Šta je to Veliki reset? Sredinom 2020. godine, u toku globalnog vanrednog stanja i zatvaranja država u vreme epidemije Korona virusa, pojavio se u međunarodnoj javnosti pojam "Veliki reset". Odmah potom je objavljen čitav manifest "Veliki reset" od strane osnivača Svetskog ekonomskog foruma - Klausa Švaba. Ova poznata međunarodna organizacija koja okuplja ekonomiste i državnike sveta je pokrovitelj i centar okupljanja svetske javnosti oko ovog projekta. Veliki reset se zasniva na nekoliko principa: - deoničarska ekonomija (akcionarski kapitalizam), - pravedniji i održivi svet zasnovan na principima ekološke i socijalne odgovornosti, - korišćenje inovacija četvrte industrijske revolucije za javno dobro. Moto Velikog reseta je - nemati svojinu i biti srećan. Pa tako jedan od predloga koji potiču odatle jeste da svi automobili pređu u društvenu svojinu i da postoji pravo korišćenja automobila ali ne i pravo privatne svojine. Takođe, postoji ideja i da se smanji konzumi...