Pokretači promena u društvu

Kada posmatramo istoriju društvenih promena i revolucija možemo da primetimo da niži slojevi društva zapravo nisu inicijatori pobuna već su to viši slojevi društva. Oni podstrekavaju na nemire, izazivaju negativne reakcije nezadovoljnih pripadnika društva. Zbog čega je to tako?

KOMENTAR AUTORA:

Niži slojevi društva su po pravilu oni koji su nižeg materijalnog statusa, u čijim životima se nižu socijalne nepravde i čiji glas nezadovoljstva uglvnom niko ne čuje dok su ti glasovi individualni i neujednačeni. Mnogi od njih su se navikli na skroman način života bojeći se da ne izgube i to što imaju. Vladari ih drže u pokornosti povremenim davanjima i povremenim uskraćivanjima onoga što čini njihov svakodnevni život a to su potrebe kao što su: građanska, socijalna i politička prava, hrana, lekovi, obrazovanje, zdravstvena zaštita, socijalna pomoć, normalni uslovi rada, čista životna sredina, medijski sadržaji itd.

Viši slojevi društva su oni koji su materijalno situirani, imaju više slobodnog vremena, punog su stomaka, tako da mogu da se posvete intelektualnom razvoju, filozofiji, novim ideologijama, ličnom bogaćenju, opstajanju u socijalnom "lancu ishrane", pa čak mogu da se posvete i borbi za prava onih obespravljenih slojeva. Jedan deo višeg sloja ili tzv. "establišmenta" se i time bavi. Podbunjuju niže slojeve protiv drugih pripadnika elite kojoj i sami pripadaju zarad ličnih ciljeva, ciljeva stranih gospodara i pomagača ili zbog nekog višeg cilja u interesu naroda i države. Tako se "događaju" revolucije.

Najbolji primer su predratni komunisti sa Dedinja, deca bogataša, koja su svojim ilegalnim političkim aktivnostima prkosili svojim roditeljima i borili za ideologiju u koju su zaista verovali. Jedan od njih je čuveni Koča Popović, sin trgovca, koji je bio visoki funkcioner KPJ i ministar spoljnih poslova socijalističke bivše Jugoslavije. Dok su se posle rata funkcioneri iz drugih krajeva Jugoslavije vozili službenim automobilima i naseljavali u vilama na Dedinju on je vozio svoju biciklu i živeo skromno.

Danas, možemo da vidimo u Srbiji da za trenutnu vladajuću partiju SNS glasaju oni niži slojevi društva. Za opoziciju glasaju i ulicama šetaju na građanskim protestima, uglavnom, oni koji su boljeg materijalnog statusa od tipičnog glasača SNS. Ima naravno i dosta ljudi koji su pretrpeli neku nepravdu na ličnom planu od strane sistema u kome žive. Neki od organizatora takvih protesta pokušavaju sebi da vrate stare privilegije i položaje iz vremena bivših vlasti, neki mlađi među njima kao pripadnici nevladinog sektora se bore za strane fondove i donacije za njihove projekte a neki se bore za plen i dominaciju nad privrednim i finasijskim tokovima u državi. Svi oni koriste nezadovoljstvo širokih narodnih masa za svoje ciljeve. Nadajmo se da će se pojaviti neki novi organizatori koji će misliti o dobrobiti tog naroda koji se buni a ne samo na lične interese.