Kolektivna politička (ne)aktivnost mladih?

Danas, povodom Dana studenata (4.april), objavljujemo komentar na temu političkih aktivnosti studentske i ostale omladine. Veliki deo onih koji ne izlaze na izbore u našem društvu čine mladi ljudi. Dobro je poznato da su studenti oni koji su bili u prvim redovima velikih društvenih promena do sada. Međutim u poslednje vreme postavlja se pitanje da li su mladi dovoljno aktivni u političkim zbivanjima u Srbiji i regionu?

KOMENTAR AUTORA:

Nekada su mladi bili idealisti i sledbenici nekih ideologija u vreme kada su ideologije nešto značile kao u vreme borbe za nezavisnost srpske države, oslobođenja srpskih i južno slovenskih zemalja, između dva svetska rata i u vreme Hladnog rata pa do pada Berlinskog zida ili u Srbiji do Petog oktobra. Sve te ideologije su istrošene. Današnje generacije mladih drugačije razmišljaju. Dobro su shvatili političke zablude svojih roditelja i videli su šta im je to donelo kao npr. građanski rat u Jugoslaviji i procvat nacionalizma, neo-liberalna kapitalistička tranzicija posle Petog oktobra, u vreme pljačkaške privatizacije, kada su mnogi izgubili poslove, zdravlje, samopoštovanje... a država svoj suverenitet. 

Danas živimo u post-demokratskom vremenu, kada je mlade teško politički animirati. Za starije su vlastodršci smislili rijaliti programe, grandiozne projekte koji se ne ostvaruju kao i priču o stranim investicijima, fondovima iz Evropske unije itd. Što se omladine tiče, njihovu pažnju zaokupljuju svi oni koji umeju da preko društvenih mreža artikulišu njihov bes i interesovanje. Na internetu kruže sledeći sadržaji koji makar na kratko privlače pažnju onog dela mladih koji su društveno aktivni (manjina): patriotski protesti, studentski protesti u vezi sa školarinama i ispitnim rokovima kao i povremeni građanski protesti koji uspeju da okupe liberalni deo omladine kojima diriguju ne-vladine organizacije (NVO). 

Mladi se povremeno sukobljavaju oko nekih nametnutih priča od strane aktuelnog sistema i medija kao što su pitanja: tradicije, nacionalnog identiteta, ulaska u EU, teorija zavera, ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, klimatskih promena itd. Međutim, u poslednjih dvadeset godina nije se pojavio nijedan ozbiljan omladinski društveni pokret ili politička stranka. 

Jedina primećena pojava je kandidat na predsedničkim izborima 2017. Luka Maksimović poznatiji pod pseudonimom Ljubiša Preletačević Beli. Reč je o satiričnoj političkoj priči i kritici na račun korumpiranih političara i partijskih preletača. Beli je zabeležio vrlo dobar rezultat od 10% glasova i treće mesto iza Aleksandra Vučića (55%) i Saše Jankovića (16%). Mnogi čuveni opozicioni lideri i kandidati nisu ni blizu osvojili takav rezultat poput Vojislava Šešelja (4%) , Vuka Jeremića (5%), Boška Obradovića (2%), Saše Radulovića (2%) itd. Beli je zadao težak udarac ovakvoj opoziciji zbog čega su ga optuživali da je plaćen i da "radi za Vučića". No, tada se pokazala nesposobnost i neoriginalnost opozicije. Ono što posebno treba napomenuti je to da su mladi u velikom broju izašli i glasali za Belog. To je sa jedne strane bio simbol kritike mladih na račun starijih, šamar za vlast i opoziciju ali sa druge strane pucanj u prazno zato što je pokret Belog Preletačevića bio anti-politika i satirična zabava bez ideologije. Dakle, mladi su izašli i glasali, što bi se reklo, iz inata ili iz "zezanja".

Posle toga aktivnost mladih je bila nezapažena, uz povremene nemire poput  upada u Narodnu skupštinu 7.jula 2020.godine zbog najave novog zatvaranja i uvođenja policijskog časa usled epidemije Korona virusa. Ali i to se smirilo posle nekoliko dana efikasnog dejstva policijskih snaga i zamlaćivanja pristalica od strane organizatora protesta.

Što se tiče onih omladinaca koji su aktivni u političkim strankama oni su, nažalost, puki poslušnici i radna snaga za potrebe partijskih lidera. Njih niko ne pita za mišljenje osim povremenog nezainteresovanog tapšanja po ramenu od strane partijskih šefova. Oni koji iz ideoloških razloga ulaze u stranke nakon nekog vremena se razočaraju jer vide da su partijski programi i statuti prazno slovo na papiru i napuštaju iste. Oni omladinci koji ostaju u strankama tu su zbog toga što na stranku gledaju kao na biro za zapošljavanje, koji sve više imitiraju i smešno liče na starije partijske kolege, koje ne interesuje nikakva ideologija, spas nacije i države ili nešto slično.

Da napomenemo i da se jedan veliki deo mladih nažalost iseljava iz Srbije tražeći bolje uslove za život u drugim zemljama čime se potpuno isključuju iz političkog i društvenog života Srbije. Jedina nada ove zemlje i Balkana su mladi koji su ostali ovde ili koji su se vratili sa strane. U ključnim istorijskim dešavanjima, globalnim potresima i ekonomskim krizama koje su pred nama javiće se nova ideologija OPSTANKA koja će naterati da se mladi zbog muke i nevolje udružuju, reorganizuju i formiraju novi društveni poredak.