Novi srpski socijalizam
U svetu je talas novog socijalizma dobio na značaju u Latinskoj Americi početkom 21.veka, kao odgovor na amerikanizaciju i kapitalističku globalizaciju, sa ciljem da se latinoameričke države oslobode statusa ekonomskih kolonija i vrate nacionalne resurse u ruke naroda i države.
U Srbiji, ideju novog socijalizma zastupa jedan manji broj intelektualaca a najistaknutiji su pravnik, filozof i bivši jugoslovenski reprezentativac u košarci Ljubodrag Duci Simonović i novinar i politikolog Milan Milenković. Povremeno u javnosti o tome govori i pozorišni reditelj Ljubiša Ristić. Od političkih partija ističe se nova levičarska opcija na političkom prostoru Srbije a to je Partija radikalne levice koju su 2020. godine, u začecima ere Kovida-19, osnovali Ivan Zlatić i Jovo Bakić. Ova partija se ističe po tome što je jedina koja se bavi pravima radnika u današnjoj Srbiji..
Ljubodrag Duci Simonović se zalaže za nacional-komunizam koji je politički pokret koji kombinuje elemente nacionalizma i komunizma. To je jedna izrazito anti-kapitalistička ideja koja je prilagođena srpskoj nacionalnoj tradiciji i potrebama društva u 21.veku. Duci je saradnik i počasni član udruženja građana "Komunisti Republike Srbije".
Milan Milenković u svojim emisijama na You Tube kanalu RADIO 2M se bavi kritikom kapitalizma i trenutnog političko-ekonomskog sistema koji je uspostavljen posle Petog oktobra. On se zalaže za narodni socijalizam prilagođen aktuelnim potrebama srpskog naroda koji nudi rešenja kao što su: povratak narodne (društvene) svojine, poništenje protivustavnih privatizacija, smena kompletne državne administracije po ministarstvima zbog korupcije i bezakonja, odbijanje isplate nepravedno uzetih kredita kod svetskih finansijskih institucija, egzemplarno kažnjavanje onih koji su radili protiv javnog interesa itd.
Milenković takođe, kao politikolog, zastupa tu tezu da je temelj svakog političkog i pravnog sistema u bazi društva koju čine svojinski i produkcioni odnosi. Tako npr. od toga da li je glavni oblik svojine kolektivna ili privatna svojina zavisi nadgradnja društva. Ako je u bazi društva kolektivna svojina onda se očekuje da u nadgradnji društva i sistemu društvenih vrednosti postoji solidarnost i jak kolektivni duh (nacija i porodica). Kada je u bazi društva dominantna privatna svojina tada solidarnost i kolektivizam ustupaju mesto individualizmu (emancipacija, feminizam...) i socijalnim razlikama. Produkcioni odnosi govore o tome ko je jača strana u radnom odnosu i procesu proizvodnje: poslodavac i uprava ili radnik. On ima posebno mišljenje o demokratiji koju definiše kao politički oblik diktature novca.
U linku ispod možete pronaći autorski tekst Milana Milenkovića u kojem iznosi svoja politička rešenja...
Коментари
Постави коментар