ISTINA OSLOBAĐA

Druga Srbija je politički pojam prisutan na srpskoj javnoj i političkoj sceni koji je nastao u političkim podelama neposredno pre Petog oktobra. Sam naziv kaže da postoji i Prva Srbija. Ideja o drugoj Srbiji je potekla od Zorana Đinđića i kružoka građanske pro-zapadne opozicije 90-tih godina 20.veka. Druga Srbija je skup političkih ideja koje su protiv svega što se vezuje za politiku režima Slobodana Miloševića i njegovih saradnika tako da je Prva Srbija oličena u politici Miloševićeve vlasti, socijalista i radikala. Sledbenici Druge Srbije među političarima, umetnicima i intelektualcima su poznatiji pod kolokvijalnim nazivom "drugosrbijanci". Ideolog i simbol Druge Srbije je Zoran Đinđić, nekadašnji premijer i predsednik Demokratske stranke. Pored njega u drugosrbijanskim idejama prednjače političari poput Čedomira Jovanovića, Nenada Čanka, Rasima Ljajića, Vesne Pešić i mnogi drugi politički lideri i pripadnici nekadašnjeg DOS-a ( Demokratska opozicija Srbije). Tu se takođe...

U ovo vreme pred održavanje parlamentarnih i lokalnih izbora u Republici Srbiji, pored predizborne kampanje vode se i razgovori u javnom prostoru o mogućem bojkotu izbora. Sada ćemo da objasnimo poreklo pojma bojkot i šta je uopšte smisao bojkota izbora.   Bojkot, kao metod nenasilnog otpora i prekida društvenih odnosa u znak protesta a u cilju vršenja pritiska, je nastao po imenu Čarlsa Bojkota u 19.veku u Irskoj. Čarls Bojkot je bio britanski oficir koji je u jednom trenutku posle službe počeo da radi za irskog grofa od Erne. On je bio zadužen da nadzire rad seljaka i zakupaca zemlje na grofovom imanju. Zbog njegove samovolje i upornog odbijanja zahteva zemljoradnika oni su rešili da ga potpuno izoluju i ignorišu u njihovoj lokalnoj zajednici. Odbijali su da izvrše svaki njegov nalog. Nakon nekog vremena je bio prinuđen da napusti Irsku.   Bojkot izbora je metod ili sredstvo političke borbe koji stoji na raspolaganju opoziciji ukoliko smatra da su izborn...

Anti-globalizam je politička ideja i globalni pokret koji se protivi procesu globalizacije zbog manjka suvereniteta u njihovim nacionalnim državama i sve većih socijalnih nejednakosti između bogatih i siromašnih. Ključni pojmovi: svetska elita, anti-kapitalizam, ekološki pokret, suverenitet, nacionalizam, anti-kolonijalizam, protesti, nejednakost, ugroženost, populizam, sindikati, korporacije. Srodne ideologije: anti-kapitalizam, ekološki socijalizam, anarho-sindikalizam, nacionalizam, populizam. Karakteristike: - Borba protiv svetskih elita. - Oslobađanje država od ekonomske kolonijalizacije i uspostavljanje suverenih država. - Uvođenje socijalnih programa i poboljšanje položaja radnika u stranim kompanijama. - Anti-imigrantska politika. - Zaustavljanje vojnih intervencija u svetu. - Očuvanje eko-sistema na planeti Zemlji. - Napuštanje Svetske trgovinske organizacije. - Raskidanje kreditnih aranžmana sa Svetskom bankom i MMF-om. - Zaštita nacionalnog monetar...

Globalizacija je proces društvenih, ekonomskih i političkih promena koje spajaju države i narode sveta pod jednu svetsku ekonomiju, kulturu i svetski političko-bezbednosni sistem. Ključni pojmovi: međunarodni odnosi, menđunarodan razmena kultura, ljudi i ideja, liberalizacija trgovine, imperijalizam, neo-kolonijalizacija, svetske finansijske institucije, vojne intervencije, UN, Evropska unija, NATO pakt, američka kultura, kapitalizam, ljudska prava...itd. Oblici globalizacije: ekonomska globalizacija, politička globalizacija, kulturološka globalizacija. Karakteristike: - Svetske finansijske institucije: Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. - Svetske političke i pravne institucije: npr. UN, NATO, Međunarodni krivični sud. - Multinacionalne korporacije imaju lakši protok kapitala i radne snage na svetskom tržištu. - Svetska trgovinska organizacija nameće svoju trgovinsku politiku svim zemljama članicama (npr. proizvodnja i protok GMO hrane). - Glavne parole polit...

Autokratija je politički sistem u kome državne odluke donosi i uređuje vladajuću politiku jedan mali krug ljudi. Ključni pojmovi: autokrata, diktatura, totalitarizam, jednopartijski sistem, policijski aparat, cenzura medija, apsolutizam, planska privreda, korupcija. Oblici autokratije: tiranija, oligarhija, cezarizam, vojna diktatura, apsolutistička monarhija, socijalistička diktatura. Karakteristike: - Državom vlada pojedinac i uža grupa ljudi oko njega putem organa prinude. - Postoji formalno demokratija i političke institucije ali u praksi diktatura vladajuće strukture. - U društvu vlada političko jednoumlje i formalni ili faktički jednopartijski sistem. - Stopa kriminala je vrlo niska ili gotovo suzbijena (osim u tiranijama i oligarhijama). - Vidljiv je veliki privredni rast u diktaturama. - Kult vođe i strahopoštovanja je izražen. - Politička i građanska prava i slobode su najčešće suspendovana. - U društvu se razvija robovski duh i ma...

Samoupravljanje je socijalno-ekonomski sistem koji je prvi put sproveden u socijalističkoj Jugoslaviji od 1950.godine. To je model privrede u kome radnici preuzimaju upravljanje preduzećima a država se povlači iz privrede. Ključni pojmovi: radnička klasa, diktatura proleterijata, socijalizam, društvena svojina, radnički savet, lokalna samouprava, titoizam, kolektivizacija... Srodne ideologije: titoizam, demokratski socijalizam, anarho-komunizam, anarho-kolektivizam, marksizam. Karakteristike: - Najdominantniji oblik svojine je društvena svojina nad sredstvima za proizvodnju. - Radnici su vlasnici fabrika, kombinata i ostalih preduzeća. - Model direktne demokratije kroz donošenje odluka u radničkom savetu i radnim zajednicama. - Država se formalno povlači iz privrede ali u praksi je i dalje prisutna kroz forsiranje petogodišnjeg privrednog plana. - Ovaj sistem je formiran kao kontrateža administrativnom socijalizmu u Sovjetskom Savezu. - Radnici odlučuju o izboru dir...

Republika je državno uređenje u kome se šef države bira na izborima i vlada ograničeni broj godina u skladu sa trajanjem predsedničkog mandata. Ključni pojmovi: predsednik, parlament, izborni sistem, građansko društvo, oblik vladavine, demokratija, mandat, ustav, glasovi, zakletva, vrhovni komandant, legitimitet vlasti, vladavina prava, načelo podele vlasti, političke stranke. Oblici republike: parlamentarna republika, predsednička republika, polu-predsednička republika, islamska republika, socijalistička republika. Karakteristike: - Šef države tj. predsednik republike se bira na određeni period (npr. 4,5,6 godina). - Predsednik može da se bira na ograničeni broj mandata ( npr. u SAD, Rusiji ili Srbiji najviše dva mandata) ili neograničeni broj mandata. - U zavisnosti od oblika republike tj. vlade predsednik može da sam imenuje vladu (predsednički sistem) ili može da predloži parlamentu mandatara koji će sastaviti vladu kao novi premijer tj.predsednik te vlade ( parlamentar...