Uloga javnog pravobranilaštva u Srbiji

 U sledećem tekstu bavićemo se jednim segmentom pravosudnog sistema Republike Srbije o kojem se retko govori ili piše u pravnoj nauci, medijima, osim u pravnoj praksi. Reč je o javnom pravobranilaštvu.

Prema odredbama Zakona o pravobranilaštvu - Pravobranilaštvo je organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Poslove pravobranilaštva za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije obavlja Državno pravobranilaštvo, koje se osniva ovim zakonom.

Poslove pravobranilaštva za zaštitu imovinskih prava i interesa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obavljaju pravobranilaštva autonomnih pokrajina i pravobranilaštva jedinica lokalne samouprave. Uređenje i organizacija, kao i druga pitanja od značaja za rad pravobranilaštva autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave utvrđuju se odlukom autonomne pokrajine, odnosno odlukom jedinice lokalne samouprave.

Državno pravobranilaštvo, pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave svoju dužnost obavljaju u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim opštim pravnim aktima.

Sredstva za rad Državnog pravobranilaštva, pravobranilaštva autonomne pokrajine i pravobranilaštva jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, odnosno u budžetima autonomnih pokrajina i budžetima jedinica lokalne samouprave.

Položaj Državnog pravobranilaštva

Državno pravobranilaštvo je državni organ koji preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije i obavlja druge poslove određene zakonom.

Sedište Državnog pravobranilaštva je u Beogradu.

Državno pravobranilaštvo poslove iz svoje nadležnosti obavlja u sedištu i u odeljenjima obrazovanim van sedišta.

Funkciju Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca.

Državni pravobranilac, zamenici državnog pravobranioca, pravobranilački pomoćnik i pravobranilački pripravnik u vršenju poslova iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva koriste službenu legitimaciju.

Troškovi zastupanja u postupcima pred sudom, organom uprave i drugim nadležnim organom priznaju se Državnom pravobranilaštvu po propisima o nagradi i naknadi troškova za rad advokata.

 

Nadležnost Državnog pravobranilaštva

Državno pravobranilaštvo je zastupnik Republike Srbije u pravnim postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima, kada Republika Srbija ima položaj stranke ili umešača o čijim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku.

Državno pravobranilaštvo pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima zastupa državne organe i posebne organizacije koji nemaju svojstvo pravnog lica, državne organe i posebne organizacije koji imaju svojstvo pravnog lica, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i javne ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, u pravnim postupcima u kojima ovi subjekti učestvuju kao stranke ili umešači o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku.

Državno pravobranilaštvo može na osnovu posebno datog punomoćja zastupati u postupku pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima i druga pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija.

Kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje stranke od strane advokata, Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao i advokat.

Kada u istom postupku učestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, a jedna od tih stranaka je Republika Srbija, Državno pravobranilaštvo će zastupati Republiku Srbiju.

Kada u istom postupku učestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, koje prema ovom zakonu zastupa Državno pravobranilaštvo, a nijedna od tih stranaka nije Republika Srbija, Državno pravobranilaštvo će zastupati stranku koja je inicirala pokretanje postupka.

Državno pravobranilaštvo zastupa Republiku Srbiju pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama i pred drugim nadležnim organima u inostranstvu. Ako Državno pravobranilaštvo prema propisima strane države ili međunarodne organizacije ili iz drugih razloga, ne može neposredno da zastupa pred stranim ili međunarodnim sudovima i arbitražama, ili pred drugim nadležnim organima u inostranstvu, Vlada, na predlog državnog pravobranioca, ovlastiće za zastupanje lice koje može preduzeti zastupanje po propisima strane države ili međunarodne organizacije.

Državno pravobranilaštvo zastupa Republiku Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima uz ovu konvenciju. Poslove zastupanja obavlja zamenik državnog pravobranioca koji je postavljen i za zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava. Opštenje između Republike Srbije i Evropskog suda za ljudska prava odvija se posredstvom zastupnika.

Zastupnik može da zaključi poravnanje sa strankama koje učestvuju u postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava, uz prethodnu saglasnost organa čiji su akti doveli do postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. Poravnanje se zaključuje u pisanoj formi.

Isplata iznosa dogovorenog poravnanjem ili naznačenog u presudi Evropskog suda za ljudska prava, vrši se iz sredstava organa Republike Srbije čiji su akti prouzrokovali kršenje ljudskih prava.

 

Državno pravobranilaštvo prati i proučava pravna pitanja od značaja za rad državnih organa, kao i primenu zakona i drugih opštih pravnih akata, kada je to od značaja za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije i o uočenim problemima obaveštava Vladu i druge nadležne državne organe.

Državno pravobranilaštvo najkasnije do 31. marta tekuće godine podnosi Vladi izveštaj o radu za prethodnu godinu.

 

Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno da pokrene postupak za ocenu ustavnosti zakona, odnosno za ocenu ustavnosti i zakonitosti drugih opštih pravnih akata, ako oceni da su zakonom, odnosno drugim opštim pravnim aktom povređena imovinska prava i interesi Republike Srbije ili zakonom utvrđeni položaj Državnog pravobranilaštva.

Ako Državno pravobranilaštvo povodom postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava, oceni da domaći propis nije u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, obavestiće o tome nadležne državne organe o potrebi usklađivanja propisa.

 

Državnom pravobranilaštvu se mogu dostaviti radi davanja pravnog mišljenja nacrti pravnih poslova koje zaključuju subjekti koje zastupa, ako ti pravni poslovi za predmet imaju imovinska prava i obaveze Republike Srbije, odnosno tih subjekata. Državno pravobranilaštvo daje pravna mišljenja i o drugim imovinskopravnim pitanjima subjektima koje zastupa.

Državno pravobranilaštvo može na zahtev drugog pravobranilaštva, odnosno jedinice lokalne samouprave pružiti stručnu pomoć ili preuzeti zastupanje. Kada je postupanjem drugog pravobranilaštva povređen javni interes, Državno pravobranilaštvo može preuzeti postupanje od drugog pravobranilaštva.

Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno da pokrene, odnosno podnese inicijativu za pokretanje postupka pred sudom ili drugim nadležnim organom povodom pitanja iz svoje nadležnosti. Državno pravobranilaštvo postupa i po pismenim nalozima i zahtevima subjekata koje zastupa, koje je dužno obavestiti u razumnom roku, koji ne može biti duži od 30 dana, o svom pravnom mišljenju, odnosno o preduzetim radnjama.

Državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca

Poslove iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca. Državni pravobranilac rukovodi radom i predstavlja Državno pravobranilaštvo. Za svoj rad i rad Državnog pravobranilaštva odgovoran je Vladi i ministru nadležnom za pravosuđe. Zamenik državnog pravobranioca odgovoran je za svoj rad državnom pravobraniocu.

Državni pravobranilac može preduzeti svaku radnju iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva.

Državni pravobranilac je isključivo nadležan za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti, podnošenje izveštaja i obaveštenja Vladi i ministru nadležnom za pravosuđe i obavljanje drugih poslova utvrđenih zakonom kao nadležnost državnog pravobranioca.

 Zamenik državnog pravobranioca može preduzeti svaku radnju iz nadležnosti Državnog pravobranilaštva koja nije u isključivoj nadležnosti državnog pravobranioca.

 

Državnog pravobranioca, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe, postavlja Vlada Republike Srbije na period od pet godina i može biti ponovo postavljen.

Kada državni pravobranilac po isteku mandata ne bude ponovo postavljen ili ako mu položaj prestane na lični zahtev, postavlja se za zamenika državnog pravobranioca, pod uslovom da je postavljen za državnog pravobranioca iz reda zamenika državnog pravobranioca.

Vlada, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe, postavlja zamenika državnog pravobranioca, na period od pet godina. Zamenik državnog pravobranioca može biti ponovo postavljen. U odluci o postavljenju određuje se da se zamenik državnog pravobranioca postavlja u sedištu ili u odeljenju Državnog pravobranilaštva, odnosno da se postavlja za zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Zamenik državnog pravobranioca koji ne bude ponovo postavljen ili ako mu položaj prestane na lični zahtev ima pravo da bude raspoređen na radno mesto pravobranilačkog pomoćnika.

Za državnog pravobranioca i zamenika državnog pravobranioca može biti postavljen državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je pravobranilačke funkcije.

 

Pravobranilaštvo autonomne pokrajine i Pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave

Poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obavlja pravobranilaštvo autonomne pokrajine, odnosno pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave.

Obrazovanje i uređenje pravobranilaštva autonomne pokrajine i pravobranilaštva jedinice lokalne samouprave uređuje se u skladu sa osnovama za uređenje i organizaciju pravobranilaštva propisanih ovim zakonom.

Pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave u postupcima pred sudovima, upravnim i drugim nadležnim organima zastupa autonomnu pokrajinu, odnosno jedinicu lokalne samouprave radi zaštite njenih imovinskih prava i interesa.

Pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave prati i proučava pravna pitanja od značaja za rad organa i pravnog lica koje zastupa, posebno iz oblasti njihove nadležnosti, kao i pitanja u vezi sa primenom zakona i podzakonskih akata koja su, ili mogu biti, od značaja za preduzimanje bilo koje pravne radnje organa i pravnog lica koje zastupa, posebno za sprečavanje štetnih imovinskopravnih i društveno negativnih posledica po pravno lice koje zastupa.

Pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave daje mišljenja prilikom zaključivanja ugovora koje zaključuje to pravno lice, posebno ugovora iz oblasti imovinskopravnih odnosa, privredno pravnih ugovora i daju pravne savete svim organima autonomne pokrajine i organima jedinice lokalne samouprave koje zastupaju.

Kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje stranke od strane advokata, pravobranilaštvo autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao i advokat.

Pravobranilačku funkciju u pravobranilaštvu autonomne pokrajine i pravobranilaštvu jedinice lokalne samouprave obavlja jedno ili više lica koja se biraju u skladu sa odlukom o obrazovanju pravobranilaštva.

Literaturu iz oblasti pravnih nauka možete pronaći i nabaviti na našoj stranici klikom na link ispod:

https://istinasloboda.blogspot.com/2025/01/on-line-knjizara-prodaja-knjiga.html