Komentar: Gde je pro-radnička izborna lista na izborima u Srbiji?

Izbori zakazani za 17. decembar su blizu, deli nas nekoliko dana do parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora u Republici Srbiji, međutim ne može čovek da se otme utisku i da ne primeti da na tim izborima po ko zna koji put (već 23 godine) nema političkih partija i izbornih lista koji na prvo mesto stavljaju radnika i njegova prava.

Štrajkovi radnika u veliko traju (u Pošti Srbije koja je 2023. pored kompanije Jura nažalost svrstana među socijalno najneodgovornija preduzeća u kojima se najviše krše prava radnika u Srbiji, u Zastavi oružje Kragujevac gde se radnici, u preduzeću koje je od strateškog značaja za vojnu industriju naše države Srbije, smrzavaju u fabričkom pogonu jer ne radi grejanje, gde ukidaju novogodišnje paketiće za decu radnika...itd.) ali organizovane radničke političke akcije u vidu političke stranke još uvek nema!

Kako je moguće da u Srbiji, posle tragičnih 1990-tih, pljačkaških 2000-tih i današnjih "naprednjačkih" godina jeftine radne snage i obespravljene radničke klase i dalje nema Radničke partije u Srbiji?

Bilo je raznih pokušaja da se jedna takva partija napravi, poslednji je bio sa Partijom radikalne levice koji je nažalost prošao bez uspeha, a da li će ta partija stati na noge proleterske ili će njeno mesto zauzeti neki novi neuspeli pokušaj... ili možda sa uspehom... ostaje nam da vidimo.

Odgovori na ova pitanja se jednim delom možda kriju u sledećem pitanju i odgovoru: Da li kod nas radništvo uopšte postoji kao organizovana klasa ili kao haotična masa? Lako su dozvolili da im oduzmu moć iz njihovih ruku, prvo januara 1990. kada se raspao Savez komunista Jugoslavije, potom Petog oktobra 2000. kada su pružili podršku Demokratskoj opoziciji Srbije da sruši Socijalističku partiju Srbije sa vlasti i danas kada glasaju za Srpsku naprednu stranku slepo verujući da će im biti bolje ako ostanu još neko vreme jevtina radna snaga u stanju opšte obespravljenosti radnika i pravne nesigurnosti gde mnogi sindikati umesto da podrže svoje radnike i članove prelaze na stranu poslodavca tako što daju sve od sebe da štrajk ugase i radničko nezadovoljstvo obesmisle. 

Ili možda tu radničku klasu treba da organizuje intelektualna elita ("inteligencija") kao nekada u Carskoj Rusiji i Kraljevini Srbiji ili buržuji i aristokrate kao Laburistička partija u Velikoj Britaniji? Ili je možda potreban spoj ljudi raznih profila kao u Kraljevini Jugoslaviji u kojoj su Komunističku partiju Jugoslavije organizovali Filip Filipović (prvi komunistički gradonačelnik Beograda izabran 1920.), Tito i Ranković kao radnici, Moša Pijade koji je bio predstavnik intelektualaca, Ivan Ribar kao predstavnik buržoazije i advokature, Koča Popović koji je bio dete trgovaca sa Dedinja i mnogi drugi? 

Nadam se da ćemo dobiti odgovore na ova pitanja i da će klasna politička svest ponovo proraditi među radnicima, jer neće se sigurno za njih i njihova prava boriti populisti, demagozi, liberalni buržuji, lažni patrioti i mnogi drugi koji nameću neka druga politička pitanja na dnevni red izbora, ali nikako da se dosete prava i položaja radnika u savremenoj Srbiji.

Oslonjeni na istorijska iskustva srpskog, jugoslovenskog i međunarodnog socijalizma u praksi moramo gledati u budućnost i pronaći savremena rešenja za poboljšanje uslova u kojima žive i rade naši radnici. Živimo u 21. veku a prava radnika su i dalje pod velikim znakom pitanja što je sramotno! 

Suočavamo se sa posledicama velike tehnološke revolucije u kojoj veštačka inteligencija preuzima poslove ljudi i uništava radna mesta, počevši od automata za kafu, bankomata u bankama, automatskih kasi u savremenim super marketima u kojima su zbog automatizacije (robotizacije) posao izgubili neka kafe kuvarica, bankar, kasirka, pa sve do današnjih dana kada kompjuterski program tzv. Chat GPT predstavlja pretnju za većinu zanimanja iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, Deep Fake u oblasti glume, medija i kinematografije ili robotika u mašinstvu, medicini, arhitekturi itd. 

Ušli smo u epohu tehno-feudalizma u kome je liberalni kapitalizam postao stvar prošlosti. O ovim problemima i opasnostima je govorio i Ilon Mask (koji je i sam kapitalista). Potrebna nam je državna zakonska regulativa veštačke inteligencije, da se na vreme postave granice i pravila igre u novom svetu visokih tehnologija, jer u protivnom svačije radno mesto može biti dovedeno u pitanje i u opasnosti od gašenja.

Iz svega napred navedenog proizilazi zaključak da je potreban spoj znanja, finansija, političke volje, radničkog poverenja, osećaja društvene odgovornosti i solidarnosti da bi smo sačuvali svakog radnog čoveka i omogućili njegov opstanak. Da čovek ne bude čoveku vuk već da ponovo javni interes i dobrobit zajednice ljudi budu na prvom mestu. 

U Beogradu, 12.12.2023. godine

Autor teksta:

Glavni urednik sajta Istina oslobađa

Ognjen Vico

O radnim sporovima u Srbiji možete više pročitati na sledećem linku:

https://istinasloboda.blogspot.com/2023/09/radni-sporovi-u-srbiji-misljenja.html

O žrtvama tranzicije u Srbiji možete više pročitati na sledećem linku:

https://istinasloboda.blogspot.com/2023/10/zrtve-petooktobarske-tranzicije.html

O pojavi tehno-feudalizma možete više pročitati na sledećem linku:

https://istinasloboda.blogspot.com/2023/10/proleterijat-u-tehno-feudalizmu.html