Jesenji izbori u Evropi 2023. - Slovačka, Nemačka, Poljska

Jesen 2023. je politički obeležena ciklusom izbora u Evropi na kojima su vlade istočne i centralne Evrope izgubile poverenje svojih građana. U nastavku teksta su rezultati glasanja. 

Parlamentarni izbori u Slovačkoj - 30.09.2023.

Robert Fico - SMER-SSD (Smer – Slovačka socijaldemokratija) vode sa 23,3% osvojenih glasova.

Fico je kampanju bazirao na pro-ruskima i anti-američkim porukama. Obećao je da će povući vojnu podršku Slovačke Ukrajini, ako uspe da povrati vlast. Fico je vodio kampanju protiv imigracije i LGBTIQ+ pokreta. Do sada je tri puta bio biran za premijera. Njegova politika je kombinacija socijaldemokratije i socijal-konzervativizma.

Liberalna Progresivna Slovačka, prema preliminarnim rezultatima, osvojila je 17% glasova. Izrazito pro-evropska liberalna stranka. 

Levičarska partija Hlas (Glas) - Peter Pelegrini osvojila je 15% glasova. 

Pelegrini se razišao sa Ficom 2020. godine, ali je moguće njihovo ponovno okupljanje oko formiranja nove vlade. 

Slovačka narodna partija osvojila je 5,7 % glasova. SNP je nacionalistička partija i potencijalni koalicioni partner Roberta Fica. 

 

Pokrajinski izbori u Nemačkoj (Hesen i Bavarska) – 08.10.2023.

- Hrišćansko-demokratska unija CDU je sa 34,6% glasova pobedila u pokrajini Hesen. 

- AfD (Alternativa za Nemačku - nacionalistička i anti-imigrantska partija u Nemačkoj) druga najjača snaga sa 18,4% glasova, 

- SPD (socijaldemokrate) 15,1% glasova,

- Zeleni 14,8% glasova

- FDP ("slobodne demokrate") 5,0% glasova.

Levičarima i liberalima nedostajala je podrška birača za ulazak u pokrajinski parlament, pošto su osvojili 3,1%, odnosno 3,5% glasova.

U Bavarskoj je CSU (hrišćanska socijalna unija) osvojila 37% glasova. Markus Zeder će ostati premijer te pokrajine. Nastaviće koalicionu saradnju sa konzervativnim "Slobodnim biračima" koji su osvojili 15,3% glasova.

Ovi rezultati pokazuju slabljenje vladajuće koalicije kancelara Olafa Šolca (SPD-Zeleni-FDP). 

 

Parlamentarni izbori u Poljskoj – 15.10.2023.

Poljska vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog prednjači na parlamentarnim izborima sa osvojenih 36,8% glasova birača, na drugom mestu je opoziciona liberalna Građanska koalicija bivšeg premijera Donalda Tuska sa osvojenih 31,6% glasova, dok je Treći put desnog centra osvojila 13%. 

Izlaznost na poljskim izborima verovatno je najveća od pada komunizma 1989. i iznosi oko 73%. 

Jedini mogući koalicioni partner vladajuće stranke Pravo i Pravda, nacionalistička "Konfederacija" osvojila je svega 6,2% glasova. 

Lider vladajućih konzervativaca Jaroslav Kačinjski priznao je posredno poraz kada je kazao da iako je Pravo i Pravda pobedila na parlamentarnim izborima po treći put to ne znači da će moći da sastavi vladu.

Izborima u Poljskoj su prethodili zabrana prava na abortus koja je na ulice Varšave izvela više hiljada opozicionih demonstranata protiv konzervativne i pro-katoličke agende Jaroslava Kačinjskog kao i blaži nesporazumi između poljske i ukrajinske vlade. Kačinjski trenutno ne vrši funkciju ni premijera niti predsednika Poljske, međutim njegova liderska pozicija u vladajućoj partiji je obezbedila njegov trajan uticaj na politički život i zakonodavstvo Poljske. Pored pitanja ljudskih prava, glavna tema ovih izbora je bila spoljna politika. Kačinjski zastupa tezu da najveći saveznik Poljske jesu SAD, a da se treba odupreti uticaju Brisela i Berlina, dok se Tusk zalaže za obnovu odnosa između Poljske i Evropske unije.