Gorbačov i Perestrojka

"Perestrojka" (na ruskom "restrukturiranje") je reforma komunističke ekonomije i političkog sistema u Sovjetskom savezu (SSSR) sa ciljem da SSSR učini demokratskijim, a posrnulu ekonomiju zemlje preorijentiše tako da inkorporira neke aspekte kapitalističkog sistema. Njen pokretač i inicijator je Mihail Gorbačov koji je 1985. godine dolaskom na čelo Komunističke partije SSSR obznanio dve velike reforme - Perestrojku (ekonomska liberalizacija) i Glasnost (politička liberalizacija i demokratizacija).

Ključni pojmovi: privatna svojina, slobodno tržište, privatizacija, restruktuiranje preduzeća, strani kapital, strane investicije, tajkuni, oligarsi, inflacija, tranzicija, Zakon o državnom preduzetništvu, itd.

Ideolozi: Mikhail Gorbačov, Grigorij Javlinski, Boris Jeljcin.

Karakteristike i istorijat reformi:

- Kapitalistička tržišna privreda zamenjuje socijalističku plansku privredu.

- Dolazak stranih investitora koji otkupljuju energente SSSR po najnižim mogućim cenama i prodaju po svetu za 20 puta skuplje.

- Povlačenje države iz svih privrednih grana.

- Cilj Gorbačova je prelazak SSSR iz državnog socijalizma u evropsku socijaldemokratiju.

- Smanjivanje poreza za privatne kompanije i preduzetnike.

- Novi zakon je omogućio strancima da poseduju 49% akcija, ali su Rusi morali da budu direktori preduzeća.

- Osnovano je oko 140 000 mešovitih preduzeća.

- Alkoholna reforma iz 1985. je pokrenuta radi borbe protiv široko rasprostranjenog alkoholizma u SSSR na taj način što su cene votke, vina i piva podignute, a njihova prodaja je bila ograničena.

- Zakon je dozvoljavao privatno vlasništvo u delatnostima usluga, zanatstva i spoljne trgovine, a otvaraju se i prvi privatni restorani i zanatske radnje.

- Uvodi se sloboda govora i štampe.

- 1988. Gorbačov je objavio da će Sovjetski Savez napustiti Brežnjevljevu doktrinu i dozvoliti narodima Istočnog bloka da sami izaberu svoju unutrašnju politiku tj. SSSR je dopustio ovim nacijama da krenu svojim putem.

- 1989. pada Berlinski zid, padaju socijalistički režimi u Istočnom bloku (Poljska, Mađarska, Istočna Nemačka, Čehoslovačka, Bugarska i Rumunija) - simbolični pad socijalizma u Evropi i Varšavskog pakta kao najvećeg vojnog protivnika NATO paktu.

- 1990. godine Perestrojka je počela da slabi i privredna situacija je ponovo bila kritična, dolazi do nestašica osnovnih životnih namirnica.

- 1991. neuspeli Avgustovski puč (od strane vojnog vrha i vrha KGB-a uz podršku potpredsednika SSSR) u pokušaju da Gorbačov bude zbačen sa vlasti.

- Boris Jeljcin (predsednik Ruske republike) preuzima političku moć i uticaj, Komunistička partija SSSR je zabranjena, a Gorbačov podnosi ostavku na mestu predsednika 25. decembra 1991. kada je SSSR bio i zvanično raspušten.

- Jeljcin pokreće neo-liberalnu tranziciju, počinje masovna rasprodaja državne imovine i nacionalnih resursa.

- Rusija kao naslednik SSSR postaje privatno vlasništvo ruskih oligarha (tajkuna) okupljenih oko Jeljcina.

- Gorbačov se kandidovao za predsednika Rusije 1996. godine, ali je dobio samo 1% glasova.

- 2000. godine izabran je Vladimir Putin za novog predsednika Ruske federacije čime otpočinje obračun sa starim Jeljcinovim oligarsima i formiranje sopstvenog ešalona novih oligarha a država ponovo uspostavlja kontrolu nad privredom.

Ostaje nam da se zapitamo da li bi Sovjetski Savez preživeo raspad i da li bi se razvijao po uzoru na skandinavsku socijaldemokratiju ili kineski socijalizam ili možda singapurški državni kapitalizam, kakva bi danas bila uloga SSSR u svetu, koliko bi danas bili uticajni u međunarodnim političkim i finansijskim i uopšteno istorijskim tokovima, da su Gorbačovljeve reforme uspele kao što je opisano u američkoj alternativno-istorijskoj seriji U ime celog čovečanstva (For All Mankind)...

Literaturu iz oblasti pravnih nauka možete pronaći i nabaviti na našoj stranici klikom na link ispod:

https://istinasloboda.blogspot.com/2025/01/on-line-knjizara-prodaja-knjiga.html