Ko je bio Vladimir Žirinovski?

 

Vladimir Volfovič Žirinovski, rođen kao Vladimir Volfovič Edelštajn (Almati, SSR Kazakstan, SSSR, 25. april 1946 — Moskva, Ruska Federacija , 6. april 2022) bio je ruski političar, nacionalista, osnivač i lider Liberalno-demokratske partije Rusije, zamenik predsednika ruske Dume (2000—2011) i član Saveta Evrope (delegat u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope od 1996. do 2008. godineU više navrata kandidovao se i za predsednika Ruske Federacije. 

Bio je ruski političar kojeg su često karakterisali kao "šoumena" tamošnje političke scene (u Srbiji poznatiji kao "ruski Šešelj"). Liberalno-demokratsku partiju Rusije (LDPR) osnovao je 1991. godine. Partija koju je predvodio Žirinovski je od poslednjih parlamentarnih izbora 2021. četvrta po jačini u ruskom parlamentu sa 21 poslaničkim mestom. On je bivši zamenik predsednika Dume a u parlamentu je od 1993. godine.

Studirao je na Odseku za turske studije na Institutu azijskih i afričkih zemalja pri Moskovskom univerzitetu, nakon kojih je otišao u vojsku. Dodatno je započeo studije pravnih nauka i međunarodnih odnosa. Po povratku iz vojske stiče zvanje diplomiranog pravnika, a 1998. godine stekao je i titulu doktora filozofije.

U aprilu 1991. Žirinovski je, zajedno sa Vladimirom Bogačovim osnovao Liberalno-demokratske partije Sovjetskog Saveza, druge registrovane partije u Sovjetskom Savezu. Prema rečima bivšeg člana Politbiroa KPSS Aleksandra Nikolajeviča Jakovljeva, ova partija je nastala kao zajednički projekat rukovodstva Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i KGB-a. 


Žirinovski je važio za velikog srpskog prijatelja.

- Decenijama NATO, Albanija i kosovski Albanci istiskuju Srbe sa svojih istorijskih teritorija. Kad su se Srbi borili za svoju slobodu protiv Hrvata, muslimana i Albanaca, onda se to nazivalo "etničko čišćenje", a sad kad su kosovski Albanci napali Srbe, to se naziva "borba sa kriminalom". To je čudovišno, moramo biti solidarni sa našom pravoslavnom braćom Srbima! - rekao je Žirinovski 2019. godine, kada je ROSU upala na sever Kosova i Metohije. 

Na poziv predsednika SRS Vojislava Šešelja, Žirinovski je nekoliko puta boravio u Srbiji devedesetih godina. On je govorio i da Albanci "plešu uz američku melodiju, što Srbi ne rade".

- Srbija je naša Brestovska tvrđava - govorio je lider LDPR.

 

Žirinovski se glasno protivio NATO agresiji na SR Jugoslaviju i učestvovao je na protestu ispred američke ambasade u Moskvi 1999. godine. Na protestu 25. marta 1999. godine, dan nakon početka bombardovanja, Žirinovski je mahao svojom partijskom zastavom ispred američke ambasade u Moskvi, a na glavi je imao šajkaču sa srpskim grbom na kokardi.

Inače, Vladimir Žirinovski ranije je proglašen počasnim građaninom beogradske opštine Zemun. Prema navodima, nakon pobede DOS-a (Demokradske opozicije Srbije) na lokalnim izborima 2000. godine, Žirinovskom je oduzet status počasnog građanina Zemuna, ali taj zaključak Skupštine opštine nije objavljen u službenom glasilu grada. Stoga se smatra da je formalno i dalje počasni građanin Zemuna.


Prvi politički prodor Žirinovskog dogodio se u junu 1991. godine kada je bio treći na prvim predsedničkim izborima u Rusiji, sakupivši više od šest miliona glasova (7,81 odsto). Nakon raspada Sovjetskog Saveza, partija je preimenovana u Liberalno-demokratsku partiju Rusije. Na vrhuncu svoje slave, LDPR je prikupila 23% glasova na izborima za Dumu 1993. godine kao prvoplasirana izborna lista i uspostavila stranačku infrastrukturu širom Rusije. 

Ova činjenica podstakla je Žirinovskog da se još jednom bori za predsedničku funkciju 1996. godine, ovoga puta protiv aktuelnog predsednika Borisa Jeljcina. Jeljcinova kandidatura je tada ozbiljno osporavana od strane ruskih nacionalističkih grupa i Komunističke partije što je uznemirilo spoljne faktore u zapadnom svetu koji su izrazili zabrinutost da takav razvoj događaja predstavlja ozbiljnu pretnju opstanku ruske demokratije (i samim tim pro-zapadne kolonijalne uprave). Uz podršku američkih marketinških stručnjaka (podigli su u prvom izbornom krugu Jeljcinov rejting sa 3% na preko 35%) i američkog predsednika Bila Klintona (koji je odobrio novi paket finansijske pomoći za Rusiju neposredno pred predsedničke izbore u Rusiji), Boris Jeljcin je pobedio i osvojio drugi predsednički mandat 1996. godine, u drugom izbornom krugu, pobedivši komunističkog kandidata Genadija Zjuganova.

Žirinovski je bio na drugom mestu u anketama, iza komuniste Genadija Zjuganova i ispred Borisa Jeljcina. Na kraju je, međutim, Žirinovski bio peti sa 5,7% u prvom krugu glasanja.

Žirinovski je 2018. bio protivkandidat Putinu na predsedničkim izborima, kada je osvojio skoro 6% glasova.

Dana 6. aprila 2022. godine pronela se vest o smrti Žirinovskog (75), preko društvenih mreža i britanske agencije Rojters.

Žirinovski je hospitalizovan 2. februara 2022. zbog korona virusa. Kako prenosi Izvestija, tada mu je dijagnostikovano veliko oštećenje pluća od 75 odsto (postoji podatak i da se Žirinovski osam puta vakcinisao raznim vakcinama protiv korona virusa, bio je čak prvi ruski političar koji se prvi vakcinisao javno, a bio je i pobornik oštrih mera za suzbijanje virusa).

Zdravlje Žirinovskog se poboljšalo 16. marta, međutim, četiri dana kasnije, 20. marta, Izvestija je objavila da je Žirinovski dobio sepsu, zbog čega je doneta odluka da se ponovo stavi u medicinski indukovanu komu.

Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je saučešće povodom smrti lidera Liberalno-demokratske partije. Ruski predsednik je istakao da je "sa dubokim žaljenjem saznao za smrt Vladimira Volfoviča Žirinovskog," prenosi agencija TASS.

"Vladimir Žirinovski je bio iskusan političar, energično ljudsko biće otvoreno za komunikaciju, živopisan govornik. Osnivač i stalni lider jedne od najstarijih partija u zemlji, učinio je mnogo za nastanak i razvoj ruskog parlamentarizma, domaćeg zakonodavstva, iskreno je težio da doprinese rešavanju najvažnijih opštenarodnih zadataka", navodi se u Putinovom saopštenju.


Iako u javnosti, ruskoj i inostranoj, Žirinovski i njegova partija LDPR su važili za stranku ultra-desničarske orijentacije, njihov politički korpus ideologija, koje su baštinili u svom programu i praktikovali u političkom delatništvu, za mnoge političke stručnjake je pun kontraverzi. 

U parlamentarnom radu Žirinovski i LDPR su izbegavali saradnju i sa levicom i sa desnicom. Govorio je protiv raspada Sovjetskog Saveza ali se istovremeno zalagao i za povratak Ruskog Carstva i da se Putin proglasi za imperatora. U liberalnom zanosu Žirinovski je znao da govori o prednostima tržišne privrede a istovremeno je tražio da država uspostavi punu kontrolu i nadzor nad privredom

Kritkovao je sovjetski komunizam ali i isticao da je socijalizam bio jako dobar za rusko društvo u uslovima socijalne bede kada je trebalo oporavljati zemlju, kao i da se ne treba zanositi kapitalizmom i socijalizmom dok se krećemo prema budućnosti kripto-zajednice itd. 

Žirinovski je proputovao celu Rusiju i sa svojom partijskom organizacijom je u svakom regionu pomagao napuštene i obespravljene radnike, vraćao fabrike u život intervencijama unutar državnog vrha. Imao je običaj da dobar deo novca iz partijske kase podeli siromašnim građanima za hranu i osnovne potrebštine. Dakle, negovao je jednu humanu crtu u svom ljudskom i političkom biću. Razumeo je probleme najudaljenijih oblasti na koje vladajuća partija Jedinstvena Rusija često nije obraćala pažnju. 

Vremenom se LDPR stabilizovala na rejtingu od 10-15% te se sve više okretala saradnji sa Putinovom vladajućom strankom Jedinstvena Rusija i postala konstruktivna opozicija.

Bez obzira na politička slaganja ili neslaganja sa politikom koju je zastupao, Vladimir Žirinovski će svakako ostati upamćen kao kontraverzan ali i talentovan populista i narodni tribun koji je svojim govorima punim klasičnog ruskog humora ali i dokazanog poznavanja ruskog društva, mentaliteta, istorije, političkog i privrednog sistema, međunarodnih odnosa i šire, uveseljavao mnoge. Ostaće takođe upamćen i kao dobar prognozer mnogih političkih dešavanja u svetu koje je "proročanski" najavljivao a poslednje što je pogodio i izneo u svom govoru pred ruskim parlamentom je datum početka vojnog sukoba između Rusije i Ukrajine 2022. godine.

Postoje još mnoge zanimljivosti iz političkog i ličnog života Vladimira Žirinovskog o kojima možete više saznati na YouTube kanalu "Setarko" na video klipu (koji je na engleskom jeziku) preko sledećeg linka:

https://www.youtube.com/watch?v=rD8_r-8-zNY


Literaturu iz oblasti pravnih nauka možete pronaći i nabaviti na našoj stranici klikom na link ispod:

https://istinasloboda.blogspot.com/2025/01/on-line-knjizara-prodaja-knjiga.html

Коментари

Популарни постови са овог блога

Mir u svetu

Sudska praksa Vrhovnog suda Srbije

Humanitarni programi