Nova politička scena Srbije - 1. deo
Mnogi ljudi u Srbiji koji se ubrajaju u apstinente tj. neglasače (oko čak 50%) žale se da ne izlaze na izbore najčešće zbog toga što nemaju za koga da glasaju. Populistička vlast i opozicija puna drugosrbijanaca i estradnih patriota nisu njihova politička opcija. U skladu sa novonastalim i predstojećim društveno političkim i ekonomskim promenama u svetu u ovom tekstu ćemo navesti neke moguće političke alternative koje bi mogle da pokrenu monotonu političku scenu i doprinesu većoj izlaznosti na izborima.
Ekološka ideologija i zeleni pokret
Sve više se u svetu govori o klimatskim promenama i drugim problemima u domenu zaštite životne sredine. Postoji visok stepen ekološke svesti u razvijenim zemljama u kojima pokret zelenih može da računa na podršku. Najbolji primer je pokret Grete Tunberg, devojčice iz Švedske, koja je 2019.godine privukla pažnju međunarodne zajednice oklupljene oko Ujedinjenih nacija ali i pažnju ekološkog lobija uticajnih finasijskih sponzora pokreta zelenih na međunarodnom planu. Velika je verovatnoća da su pojedini kapitalisti na Zapadu pronašli interes u ekološkoj proizvodnji i ekološkoj odgovornosti poput kompanija iz Skandinavije (npr. Ikea) i Nemačke (Bosch).
U SAD su senatori na čelu sa Bernijem Sandersom koji pripadaju Demokratskoj stranci izneli u javnost plan koji se zove Green New Deal (Zeleni novi dogovor) po ugledu na New Deal predsednika Frenklina Ruzvelta kojim je formiran čitav novi sistem socijalne brige i osiguranja kao pomoć u vreme Velike ekonomske krize i depresije iz 30-tih godina 20.veka.
U Srbiji se građani od ekoloških problema najviše susreću sa zagađenjem vazduha i reka. Krajem 2019. i početkom 2020.godine zabeležen je visok stepen zagađenja za koji se pretpostavlja da dolazi od sektora energetike i deponija u kojima se spaljuju razni materijali poput one u Vinči. Takođe, postao je popularan pokret "Odbranimo reke Stare planine" koji se bori i dan danas sa investitorima koji žele da ostvare profit gradeći male hidroeletrane na rekama u Srbiji praveći probleme lokalnim meštanima u selima i okolnim naseljima.
Zelena (Ekološka) ideologija je otprilike bazirana na sledećim idejama:
- Visoko oporezivanje kompanija koje zagađuju životnu sredinu.
- Tehnološki napredak usklađen sa ekološkim standardima.
- Javni protesti i masovno okupljanje pristalica (npr. oko klimatskih promena).
- Ulaganje sredstava za odgoj i očuvanje ugroženih biljnih i životinjskih vrsta.
- Zamena automobila sa ekološkim prevoznim sredstvima.
- Program održivog razvoja i pošumljavanja zagađenih područja.
- Zabrana GMO hrane.
- Bojkot proizvoda i usluga onih kompanija koje su socijalno i ekološki neodgovorne.
Nešto o tome možete pronaći na sajtu pokreta "Odbranimo reke Stare planine" preko linka ispod....
Neo-socijalizam (novi socijalizam)
U svetu je ovaj ideološki talas dobio na značaju u Latinskoj Americi početkom 21.veka kao odgovor na amerikanizaciju i kapitalističku globalizaciju sa ciljem da se latinoameričke države oslobode statusa ekonomskih kolonija i vrate nacionalne resurse u ruke naroda i države.
U Srbiji ovu ideju zastupa jedan manji broj intelektualaca a najistaknutiji su pravnik, filozof i bivši jugoslovenski reprezentativac u košarci Ljubodrag Duci Simonović i novinar i politikolog Milan Milenković.
Ljubodrag Duci Simonović se zalaže za nacional-komunizam koji je politički pokret koji kombinuje elemente nacionalizma i komunizma. To je jedna izrazito anti-kapitalistička ideja koja je prilagođena srpskoj nacionalnoj tradiciji i potrebama društva u 21.veku. Duci je saradnik i počasni član udruženja građana "Komunisti Republike Srbije".
Na linku ispod možete pogledati jednu emisiju sa YouTube kanala "Balkan info" u kojoj je gostovao Ljubodrag Duci Simonović. Preporučujemo da pogledate kako bi ste bolje shvatili političku misao koju proviše Duci.
Milan Milenković u svojim emisijama na You Tube kanalu RADIO 2M se bavi kritikom kapitalizma i trenutnog političko-ekonomskog sistema koji je uspostavljen posle Petog oktobra. On se zalaže za narodni socijalizam prilagođen aktuelnim potrebama srpskog naroda koji nudi rešenja kao što su: povratak narodne (društvene) svojine, poništenje protivustavnih privatizacija, smena kompletne državne administracije po ministarstvima zbog korupcije i bezakonja, odbijanje isplate nepravedno uzetih kredita kod svetskih finansijskih institucija, egzemplarno kažnjavanje onih koji su radili protiv javnog interesa itd.
Milenković takođe, kao politikolog, zastupa tu tezu da je temelj svakog političkog i pravnog sistema u bazi društva koju čine svojinski i produkcioni odnosi. Tako npr. od toga da li je glavni oblik svojine kolektivna ili privatna svojina zavisi nadgradnja društva. Ako je u bazi društva kolektivna svojina onda se očekuje da u nadgradnji društva i sistemu drštvenih vrednosti postoji solidarnost i jak kolektivni duh (nacija i porodica). Kada je u bazi društva dominantna privatna svojina tada solidarnost i kolektivizam ustupaju mesto individualizmu (emancipacija, feminizam...) i socijalnim razlikama. Produkcioni odnosi govore o tome ko je jača strana u radnom odnosu i procesu proizvodnje: poslodavac i uprava ili radnik. On ima posebno mišljenje o demokratiji koju definiše kao politički oblik diktature novca.
U linku ispod možete pronaći autorski tekst Milana Milenkovića u kojem iznosi svoja politička rešenja...
Tehno populizam
Začetnik ovog novog oblika populističke ideologije je demokratski predsednički kandidat u Sjedinjenim Državama - Endru Jang.
On se u svojoj predizbornoj kampanji 2019-2020.godine zalagao za hitno rešavanje socijalnih problema građana nastalih usled sve većeg razvoja visoke tehnologije i automatizacije u industrijama zbog kojih je smanjena potreba za ljudskom radnom snagom te su mnogi ljudi izgubili svoje poslove kao danak četvrtoj tehnološkoj revoluciji.
Jang je u javni život uveo ideju o univerzalnoj mesečnoj novčanoj pomoći države od 1000 dolara $ svakom Amerikancu starijem od 18 godina. On smatra da bi ova mera rešila socijalne probleme ljudi i obezbedila socijalni mir u destabilizovanom američkom društvu s obzirom da je prosečna američka zarada 2750 dolara $.
U toku epidemije Korona virusa 2020. zbog koje je mnogo ljudi izgubilo svoje poslove usled zatvaranja granica i zabrane kretanja, a pred svetsku ekonomsku krizu, američki predsednik Donald Tramp je iskoristio tu ideju i svakom punoletnom američkom građaninu svakog meseca isplaćivao po 1000 dolara. U Srbiji je do sada samo jednokratno isplaćena pomoć svakom punoletnom građaninu od 100 evra. I u još nekim državama je uveden ovaj paket mera finansijske državne pomoći. Nekadašnji vođa britanskih laburista i levičar Džeremi Korbin je 2015.godine uveo jednu sličnu ideju u javni život a to je tzv. "životna plata". Reč je o univerzalnom osnovnom prihodu.
Brojni slični ekonomski ekperimenti na jednom malom broju građana su već izvođeni u Finskoj i Švajcarskoj a trenutno se i Nemačka sprema za jedan takav eksperiment po kome bi 1200 građana trebalo da prima mesečno 1200 evra tri godine uzastopno.
Tehno populisti zastupaju ideju elektronske demokratije u kojoj će svi ljudi moći preko mobilnih telefona ili drugih pametnih uređaja da glasaju i odlučuju o bitnim državnim pitanjima. Reč je o nekoj vrsti elektronskog samoupravljanja ili tačnije direktne demokratije. Predstavnik te ideje u Srbiji je ekonomista Branko Dragaš.
Takođe se zalažu za korišćenje i očuvanje političkih sloboda kao što je sloboda govora na internetu i društvenim mrežama i na taj način zaobiđu masovne medije za koje sumnjaju da uvek vrše propagandu vladajuće sistemske politike.
Preko linka ispod možete pogledati video klip na YouTube kanalu "Arheofutura" u kome se pominje uticaj tehnologije na narodne mase i pojava tehnološkog populizma.
Nastaviće se...
Коментари
Постави коментар