Nova politička scena Srbije - 2.deo
U prethodnom članku smo govorili o nekim alternativnim političkim opcija koje bi mogle da se pojave na srpskom političkom tlu a koje su već napravile odjek u svetu. U ovom tekstu ćemo predstaviti još nek ideje.
Anti-poreska politika
Ovakva politika je razvijena u onim zemljama gde postoje fleksibilni poreski sistemi i sistemi socijalnog osiguranja kao što su Sjedinjene Američke Države (SAD). Tamo postoji struja fiskalnih konzervativaca u Republikanskoj stranci koja se bori za smanjenje poreskih stopa i ukidanje troškova za socijalnu zaštitu. Predstavnik te struje je predsednik Donald Tramp koji je po dolasku na vlast 2017.godine izvršio značajnu poresku reformu u kojoj su rasterećeni svi oni na čiji teret je punjen budžet za potrebe socijalnih fondova, zdravstva i školstva - dakle, poslodavci, preduzetnici i bogatiji slojevi društva. Time je ukinuo socijalni program zdravstvenog osiguranja poznatiji kao "ObamaCare".
Jedan ekstremniji oblik ove politike promovišu tzv. libertarijanci, anarho-kapitalisti i neo-liberali koji se zalažu za potpuno povlačenje države uz privrednih tokova pa tako i za spuštanje poreskih stopa na minimum ili čak na nivo ravan nuli.
Predlažemo da pogledate ovu debatu sa YouTube kanala "Radio 2m" na temu nepotrebnosti ili nužnosti poreskih nameta...
Takođe, u linku ispod možete pogledati jedan prilog sa YouTube kanala "Spoljni pogled" na kome jedan čovek iz Srbije koji trenutno živi u Njujorku objašnjava tamošnji život i prilike a na minutaži od 14:17 do 21:11 on konkretno objašnjava zašto se ne oseća pogođenim zbog Trampove poreske politike i da mu nije potrebno socijalno osiguranje.
Ekonomski nacionalizam
Ovaj politički pokret je poznatiji kao protekcionizam u ekonomskoj terminologiji i postoji već duže vreme u svetu ali je u periodu od 1989. do 2016. bio potisnut od strane suprotne neo-liberalne struje koja je bila dominantna u ovom periodu kapitalističke globalizacije i unipolarnog sveta. Sa pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Americi ova ideja je napravila značajan odjek posle nekoliko decenija mirovanja.
Ekonomski nacionalizam ili protekcionizam je baziran na sledećim idejama:
- Očuvanje domaće privrede.
- Zaštita domaćih proizvođača i trgovaca.
- Povremeni "trgovinski ratovi" sa drugim zemljama.
- Očuvanje nacionalnog monetarnog sistema.
- Visoke stope carina na uvoz strane robe.
- Subvencionisanje industrijskog razvoja.
- Zatvaranje stranih kompanija i otvaranje domaćih kompanija.
- Vodi ka političkoj izolaciji i suverenosti i ekonomskoj samodovoljnosti.
U Srbiji postoje neke javne ličnosti koje se zalažu za ove ideje kao što su najistaknutiji ekonomisti Branko Dragaš, Jovan Dušanić i Nebojša Katić. Među političarima postoje retki primeri koji žele da uvedu ovu ideologiju u javni prostor poput Saše Radulovića koji se poziva na suverenizam i povratak ekonomskog i političkog suvereniteta.
Na linku ispod možete pročitati tekst sa ovog bloga koji objašnjava pojam protekcionizma...
Energetski suverenizam
Ovaj vid suvereniteta odnosno samostalnosti mogu da priušte države koje:
1.) Imaju velike rezerve energenata ( ugalj, nafta, gas, škriljci, hidroenergetski sistemi itd.) i
2.) Imaju državni suverenitet ili su makar u partnerskom (vazalnom) odnosu sa velikim silama.
Razume se da ovu politiku ne mogu da sprovode ekonomske kolonije.
U Srbiji se ova ideja pojavila na YouTube kanalu "Kosmopolitika" od ekonomiste Aleksandra Sjekloće koji štampa istoimeni časopis "Kosmopolitika". Sjekloća je ubeđen da tokovima svetske politike i potrošačkog društva upravlja ENERGETIKA. On zastupa tu tezu da je država nezavisna prvenstveno onda kada je energetski nezavisna (suverena). U svom časopisu a i na kanalu je vršio precizne proračune i procene koliko je kojoj državi ostalo rezervi uglja, nafte i gasa.
U linku ispod možete pronaći jednu emisiju sa kanala "Kosmopolitika" u kojoj autor emisije slikovito objašnjava kako jedan državnik treba da vodi energetsku politiku...
Коментари
Постави коментар