Nova politička scena Srbije - 2.deo
U prethodnom članku smo govorili o nekim alternativnim političkim opcija koje bi mogle da se pojave na srpskom političkom tlu a koje su već napravile odjek u svetu. U ovom tekstu ćemo predstaviti još nek ideje.
Anti-poreska politika
Ovakva politika je razvijena u onim zemljama gde postoje fleksibilni poreski sistemi i sistemi socijalnog osiguranja kao što su Sjedinjene Američke Države (SAD). Tamo postoji struja fiskalnih konzervativaca u Republikanskoj stranci koja se bori za smanjenje poreskih stopa i ukidanje troškova za socijalnu zaštitu. Predstavnik te struje je predsednik Donald Tramp koji je po dolasku na vlast 2017.godine izvršio značajnu poresku reformu u kojoj su rasterećeni svi oni na čiji teret je punjen budžet za potrebe socijalnih fondova, zdravstva i školstva - dakle, poslodavci, preduzetnici i bogatiji slojevi društva. Time je ukinuo socijalni program zdravstvenog osiguranja poznatiji kao "ObamaCare".
Jedan ekstremniji oblik ove politike promovišu tzv. libertarijanci, anarho-kapitalisti i neo-liberali koji se zalažu za potpuno povlačenje države uz privrednih tokova pa tako i za spuštanje poreskih stopa na minimum ili čak na nivo ravan nuli.
Predlažemo da pogledate ovu debatu sa YouTube kanala "Radio 2m" na temu nepotrebnosti ili nužnosti poreskih nameta...
Ekonomski nacionalizam
Ovaj politički pokret je poznatiji kao protekcionizam u ekonomskoj terminologiji i postoji već duže vreme u svetu ali je u periodu od 1989. do 2016. bio potisnut od strane suprotne neo-liberalne struje koja je bila dominantna u ovom periodu kapitalističke globalizacije i unipolarnog sveta. Sa pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Americi ova ideja je napravila značajan odjek posle nekoliko decenija mirovanja.
Ekonomski nacionalizam ili protekcionizam je baziran na sledećim idejama:
- Očuvanje domaće privrede.
- Zaštita domaćih proizvođača i trgovaca.
- Povremeni "trgovinski ratovi" sa drugim zemljama.
- Očuvanje nacionalnog monetarnog sistema.
- Visoke stope carina na uvoz strane robe.
- Subvencionisanje industrijskog razvoja.
- Zatvaranje stranih kompanija i otvaranje domaćih kompanija.
- Vodi ka političkoj izolaciji i suverenosti i ekonomskoj samodovoljnosti.
U Srbiji postoje neke javne ličnosti koje se zalažu za ove ideje kao što su najistaknutiji ekonomisti Branko Dragaš, Jovan Dušanić i Nebojša Katić. Među političarima postoje retki primeri koji žele da uvedu ovu ideologiju u javni prostor poput Saše Radulovića koji se poziva na suverenizam i povratak ekonomskog i političkog suvereniteta.
Na linku ispod možete pročitati tekst sa ovog bloga koji objašnjava pojam protekcionizma...
Energetski suverenizam
Ovaj vid suvereniteta odnosno samostalnosti mogu da priušte države koje:
1.) Imaju velike rezerve energenata ( ugalj, nafta, gas, škriljci, hidroenergetski sistemi itd.) i
2.) Imaju državni suverenitet ili su makar u partnerskom (vazalnom) odnosu sa velikim silama.
Razume se da ovu politiku ne mogu da sprovode ekonomske kolonije.
U Srbiji se ova ideja pojavila na YouTube kanalu "Kosmopolitika" od ekonomiste Aleksandra Sjekloće koji štampa istoimeni časopis "Kosmopolitika". Sjekloća je ubeđen da tokovima svetske politike i potrošačkog društva upravlja ENERGETIKA. On zastupa tu tezu da je država nezavisna prvenstveno onda kada je energetski nezavisna (suverena). U svom časopisu a i na kanalu je vršio precizne proračune i procene koliko je kojoj državi ostalo rezervi uglja, nafte i gasa.
U linku ispod možete pronaći jednu emisiju sa kanala "Kosmopolitika" u kojoj autor emisije slikovito objašnjava kako jedan državnik treba da vodi energetsku politiku...
Коментари
Постави коментар