Trampova ili Bajdenova Amerika?

Trenutno u Sjedinjenim Američkim Državama traje izborna drama. Vodeće medijske kuće su proglasile Džoa Bajdena, kandidata opozicione Demokratske stranke, za novog predsednika SAD. Trenutni američki predsednik i republikanski kandidat Donald Tramp ne želi da prizna rezultate izbora nakon što je obznanio američkoj javnosti i svetu da se dogodila izborna krađa, te najavljuje nastavak političke borbe po sudovima.

U zavisnosti od toga kako će se razrešiti sudski sporovi i  ko će biti konačni pobednik ovih predsedničkih izbora 2020. godine pokazaće se politička volja američkog establišmenta u vezi sa sudbinom Amerike. Zbog toga što u Srbiji trenutno postoji veliko interesovanje za ove američke izbore u ovom tekstu ćemo čitaocima putem jasnih činjenica približiti bolje političke stavove i vizije ova dva kandidata i ukratko prestaviti razliku između Trampovog i Bajdenovog programa.

Donald Tramp želi da vrati američku industriju i američke kompanije iz Kine i ostalih delova sveta da SAD ne bi zavisile od eksploatacije i izvoza sirovina (primarni sektor) već želi da obnovi američku industriju (sekundarni sektor) i učini Ameriku ekonomski samodovoljnom.

Na taj način želi da smanji troškove socijalnog osiguranja i socijalne pomoći tako što će povratkom industrije stvoriti nova radna mesta i omogućiti Amerikancima da žive od svoje zarade tj. od svoga rada. Slaba tačka ove politike su zdravstvo i obrazovanje zbog koga veliki deo studentske omladine protestuje protiv Trampa. U Americi ne postoji kao ranije besplatno školovanje već se studenti zadužuju i studentskim kreditima finansiraju svoje školovanje. Te dugove kasnije otplaćuju nakon što se zaposle. Tramp je ekonomski orijentisan ka protekcionizmu i zaštiti domaćih kompanija zbog čega je spreman da nastavi sa povećanjem carinskih stopa na uvoz strane robe i da nastavi trgovinske ratove sa Kinom. Zbog toga je više puta najavljivao i napuštanje Svetske trgovinske organizacije. 

Ono što kritičari zameraju Trampu to je napuštanje Pariskog sporazuma čime je Amerika istupila iz borbe protiv klimatskih promena. Trampova administracija je time pokazala da ne želi da žrtvuje privredni rast i samodovoljnost u sektoru energetike.

Džo Bajden želi da očuva staru klintonovsku Ameriku koja se isključivo bavila uslužnim delatnostima i proizvodnjom sirovina koje se izvoze u Kinu za razvoj njene industrije u čijem sastavu se nalaze mnoge američke kompanije koje su svoj kapital prebacile u Kinu zbog jeftine radne snage i ostalih pogodnosti. Bajdenovi kritičari takvu ekonomsku politiku nazivaju politikom "Banana države" zbog zavisnosti od izvoza sirovina kao što je slučaj sa Rusijom i Latinskom Amerikom. Bajden time neće zaustaviti nezaposlenost i zbog toga planira da povisi budžet za socijalno osiguranje, socijalnu pomoć i obnovu zdravstvenog osiguranja "ObamaCare" ( "BidenCare"). To neće smanjiti nezaposlenost ali će omogućiti socijalni mir, makar privremeno.

Bajden je spreman da otvori američko tržište za međunarodnu trgovinu kao i da aktivnije uključi Ameriku u borbu protiv klimatskih promena zbog čega je dobio podršku pro-ekološke struje u Demokratskoj stranci na čelu sa senatorom Bernijem Sandersom.

Ukoliko na kraju pobedi Bajden na predsedničkim izborima u Americi to će značiti da je pobedu odneo levičarski populizam nad Trampovim desničarskim populizmom.