Potrošački bojkot

U ovom tekstu ćemo se baviti potrošačkim bojkotom kao sredstvom borbe za društvene promene i pokazivanja nezadovoljstva socijalno-ekonomskim sistemom. Potrošački bojkot se izvodi tako što se izbegava kupovina proizvoda, niti se koriste usluge određenih kompanija i ostalih privrednih subjekata.

Bojkot proizvoda i usluga određenih kompanija se vrši iz sledećih razloga :

1.) Bojkot može biti sastavni deo štrajka radnika protiv kompanije u kojoj rade a radi poboljšanja uslova rada ili protiv kompanija klijenata kompanije u kojoj rade,

2.) Bojkot potrošača protiv proizvoda koji se uvoze iz inostranstva ili koje proizvode strane kompanije čime potrošači žele da pomognu očuvanju domaće privrede i skrenu državi pažnju da treba da pomogne domaćim preduzećima, proizvođačima, trgovcima, seljacima itd.

3.) Bojkot potrošača protiv kompanija koje su poznate u domaćoj i međunarodnoj javnosti kao socijalno i ekološki neodgovorne (npr. General Electric, Du Pont, Coca Cola, Adidas itd.)

Ljudi koji pozivaju potrošače na ovakav vid društvene akcije žele da pokažu ljudima da je ekonomska pa samim tim i politička moć u njihovim rukama, da su oni u potpunosti suvereni da odlučuju o tome šta će da kupe, da li će da kupuju u stranim super marketima ili će kupovati na pijaci od svojih seljaka ili u malim piljarama i lokalnim trgovinama, da li će da piju vodu iz javnog lokalnog vodovoda ili će kupovati flaširanu vodu itd. U mnogo čemu su u pravu jer tim svojim postupcima potrošači formiraju ukupnu tražnju na tržištu i primoravaju da se njihovim ciljevima i željama kompanije pa čak i država prilagođavaju.

Jedan od nekadašnjih vodećih ekonomista Svetske banke i MMF-a Džon Perkins (autor knjige "Ispovest ekonomskog ubice") je kao primer naveo bojkot Najk (Nike) proizvoda zato što ih proizvode robovi u Indoneziji, američki bojkot kompanija iz Južne Afrike zbog aparthejda, bojkot udruženja potrošača DEKO u Portugaliji protiv poskupljenja fiksne telefonije kada je vodeća telekomunikaciona kompanija morala da smanji povećanje cena kada su potrošači kao sredstvo bojkota dva minuta u dogovoreno vreme držali telefonsku liniju zauzetom i time doveli do potpune blokade telekomunikacione mreže.

Profesor Tieri Burgoanji, član radne grupe srpskog potrošačkog zakonodavstva, je kao primere uspešnog bojkota navodio bojkot modne kuće Eskada (zbog prirodnog životinjskog krzna) kao i Loreal, Unilever i Kentaki fraj čiken (koje ne sprovode dovoljno dokumentovana testiranja na životinjama) i bojkot kompanije Nestle koja je 2010. godine popustila pod pritiskom međunarodne ekološke organizacije Grinpis (Greenpeace) i obećala primenu "politike nulte tolerancije u pogledu seča šuma u proizvodnji palminog ulja".

Prema svemu gore navedenom može se reći da je potrošački bojkot najpoželjniji i najuspešniji kada se kolektivno organizuje ali to ne znači da invidualni potezi ne ostavljaju nikakvo dejstvo. Svaki pojedinac svojim ponašanjem utiče na mogućnost da se u budućnosti pojavi kritična masa za društvene i ekonomske promene. Neka ovo bude naš manifest lične društvene odgovornosti.

Budimo društveno odgovorni. Zbog nas i pre svega zbog budućih generacija.