ISTINA OSLOBAĐA

Autorski tekst Milana Milenkovića od 26. marta 2020. godine, sa njegovog bloga milanmilenkovic.com, pod nazivom "Slom deo četvrti" preporučujemo da pročitate. U ovom svom tekstu on kao politikolog prognozira budućnost zapadne civilizacije i šta očekuje Srbiju i ostali slovenski svet u decenijama i vekovima koji dolaze. Tekst je protkan naturalističkim mislima i Špenglerovom cikličnom teorijom društvenih promena. Koliko je tačno ono što je napisao ostaje na čitaocima da razmisle a u svakom slučaju samo će se pokazati u narednom periodu.  Tekst možete pročitati klikom na link ispod: http://milanmilenkovic.com/milan-milenkovic-slom-deo-cetvrti/

U ovom tekstu ćemo se baviti kako je socijaldemokratija kao vodeća ideologija moderne i umerene levice posrnula u toku 90-tih i 2000-tih godina u Evropi i Srbiji. U početku je skandinavski i zapadnoevropski model države blagostanja bio način da zapadne socijaldemokratske vlade u toku Hladnog rata sačuvaju socijalni mir i ne dozvole da radnički pokreti potpadnu pod uticaj Kominterne i Sovjetskog Saveza (SSSR). Uzor im je svima bio Frenklin Ruzvelt, američki predsednik iz perioda Velike ekonomske krize i Drugog svetskog rata, čiji je plan socijalnih mera New Deal  poslužio kao uzor ostalim zapadnim zemljama posle rata: Norveškoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj itd. Sa trijumfom neoliberalizma u Americi i Velikoj Britaniji 1980-tih godina, pripremljen je teren za rušenje socijaldemokratskih i komunističkih sistema. Ovi prvi su rušeni demokratskim sredstvima na izborima a ovi drugi sistemi nekad u relativno mirnim (Istočna Nemačka, Poljska...) a nekad u nasilnim revolucijama p...

*Bitne geopolitičke tačke i vreme jačanja desničarskog populizma u svetu (preko konkretnih političkih organizacija): -Srbija (parlamentarni izbori u aprilu 2016.): SNS, SRS, Dveri-DSS; -Velika Britanija (referendum "Bregzit" u junu 2016.): Konzervativna partija i UKIP (Partija nezavisnosti Ujedinjenog kraljevstva) vode uspešnu kampanju za napuštanje EU; -SAD (predsednički izbori u novembru 2016.): Pobeda Donalda Trampa i Republikanske stranke; -Holandija (parlamentarni izbori u martu 2017.):  Slobodarska partija; -Francuska (predsednički izbori u proleće 2017.): Marin Le Pen i Nacionalni front; -Nemačka (parlamentarni izbori u jesen 2017.): Altrenativa za Nemačku; -Austrija (parlamentarni izbori u jesen 2017.): Lider Slobodarske partije Hans-Kristijan Štrahe postaje zamenik kancelara (zamenik šefa austrijske vlade); -Italija (parlamentarni izbori u martu 2018.): Pobeda Severne lige Italije i Pokreta pet zvezda; -Rusija (predsednički izbori u martu 2018.): Pobeda Vladimira Put...

Preporučujemo da pročitate sledeći tekst sa portala "Nova srpska politička misao". Autor teksta je mikrobiolog dr Milanko Šekler koji je u ovom članku na jednostavnim primerima objasnio kako se tačno širi korona virus i koje su mere opreza. Link za tekst sa NSPM: http://www.nspm.rs/savremeni-svet/sta-treba-znati-o-koronavirusu-%E2%80%93-i-kako-se-prema-njemu-ophoditi-ii-da-li-maske-stite-ili-ne-stite-od-inficiranja-koronavirusom.html?alphabet=l

Nacionalizacija imovine je proces prinudnog prelaza u državnu svojinu privatnih preduzeća određene privredne grane ili celokupne industrije a na osnovu odluke državnog organa ili na osnovu zakona. Ova mera može uključiti odgovarajuću ili delimičnu naknadu, a može biti i bez ikakve naknade.  Predmet nacionalizacije imovine osim industrijskih objekata može biti i sva druga pokretna i nepokretna imovina u vlasništvu građana - stambene zgrade, poslovni prostor, zemljište, vozila kao i razna imovinska prava poput patenata, licenci, dozvola za rad, rudarskih prava, žigova, modela, službenosti itd. Nacionalizacija imovine predstavlja jednu od privredno-političkih mera gotovo svih socijalističkih vlasti.  Ova mera može se sprovesti u slučajevima rata ili prirodnih katastrofa kada obično ima privremeni karakter. U Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, a potom u socijalističkoj Jugoslaviji (SFRJ), nakon 1944. godine otpočet je proces izgradnje socijalističkog ekonomskog sistema ...

Studentsko udruženje  Liga direktne akcije (LDA) Pozivamo Vladu Srbije da više obrati pažnju na prava studenata i da ne koristi ekonomske posledice epidemije Kovid-19 kao priliku da svojim socijalno-ekonomskim merama finansijski ugrožava studente kao sloj društva koji je i ovako opterećen školarinama, stanarinama i ostalim nametima, te da izađe u susret studentima  u ispunjenju ovih obaveza . Dr žava bi trebala da osmisli i uvede socijalni program kojim će rasteretiti socijalno ugrožene studente od plaćanja školarina. Takođe, želimo da poručimo našim drugovima i drugaricama, kolegama i koleginicama studentima da pored zaštite sopstvenih prava obrate pažnju i na širi krug državnih pitanja i društvenih problema koje treba rešavati kao što su: Kosovo i Metohija, zaštita dece, radnika i poljoprivrednika, funkcionisanje pravosuđa, ekološki problemi, migrantska kriza, obnova domaće proizvodnje, pitanje državnog suvereniteta i mnoga druga pitanja koja očekuju od nas mladih ljudi da s...

Društvena preduzeća su nastala u vreme samoupravnog socijalizma kao obliku industrijske demokratije u kojoj je privreda formalno bila u rukama radnika a pod nadzorom države.  Društveno preduzeće je preduzeće  koje u celini posluje  društvenim kapitalom koje je u vlasništvu radnika. Radnici upravljaju preduzećem preko Radničkog saveta koji bira i postavlja direktora. Više o tome možete pročitati na našem blogu preko sledećeg linka: https://istinasloboda.blogspot.com/2020/01/samoupravljanje.html Od 2000.godine, po dolasku novih vlasti i promenom socijalno-ekonomskog sistema, nova vlast je počela sa sprovođenjem neo-liberalne politike u kojoj je privatizovan dobar deo nekadašnje socijalističke privrede u korist novih lokalnih oligarha i stranih vlasnika  međunarodnog privatnog kapitala.  Trebamo da napomenemo da je sa pravne tačke gledišta tadašnja privatizacija koja se odigravala u periodu do 2006. godine bila protivustavna jer je po tadašnjem ustavu iz 1990...

Sledeći tekst sa portala "Nova srpska politička misao" preporučujemo da pročitate. Članak se tiče zagađenja vazduha sa kojim se građani Srbije suočavaju više od godinu dana i to intezivno u jesenjem i zimskom periodu.  O tome koji su uzroci zagađenja možete pročitati klikom na link ispod: http://www.nspm.rs/hronika/vigor-majic-kolubarski-lignit-glavni-uzrok-ovolikog-zagadjenja-u-nasoj-zemlji-to-je-jedan-od-najnekvalitetnijih-ugljeva-kojeg-ne-mozete-nabaviti-za-domacinstva-u-evropi.html?alphabet=l

U ovom tekstu ćemo se baviti potrošačkim bojkotom kao sredstvom borbe za društvene promene i pokazivanja nezadovoljstva socijalno-ekonomskim sistemom. Potrošački bojkot se izvodi tako što se izbegava kupovina proizvoda, niti se koriste usluge određenih kompanija i ostalih privrednih subjekata. Bojkot proizvoda i usluga određenih kompanija se vrši iz sledećih razloga : 1.) Bojkot može biti sastavni deo štrajka radnika protiv kompanije u kojoj rade a radi poboljšanja uslova rada ili protiv kompanija klijenata kompanije u kojoj rade, 2.) Bojkot potrošača protiv proizvoda koji se uvoze iz inostranstva ili koje proizvode strane kompanije čime potrošači žele da pomognu očuvanju domaće privrede i skrenu državi pažnju da treba da pomogne domaćim preduzećima, proizvođačima, trgovcima, seljacima itd. 3.) Bojkot potrošača protiv kompanija koje su poznate u domaćoj i međunarodno j javnosti kao socijalno i ekološki neodgovorne (npr. General Electric, Du Pont, Coca Cola, Adidas itd.) Ljudi koji po...

Trenutno u Sjedinjenim Američkim Državama traje izborna drama. Vodeće medijske kuće su proglasile Džoa Bajdena, kandidata opozicione Demokratske stranke, za novog predsednika SAD. Trenutni američki predsednik i republikanski kandidat Donald Tramp ne želi da prizna rezultate izbora nakon što je obznanio američkoj javnosti i svetu da se dogodila izborna krađa, te najavljuje nastavak političke borbe po sudovima. U zavisnosti od toga kako će se razrešiti sudski sporovi i  ko će biti konačni pobednik ovih predsedničkih izbora 2020. godine pokazaće se politička volja američkog establišmenta u vezi sa sudbinom Amerike. Zbog toga što u Srbiji trenutno postoji veliko interesovanje za ove američke izbore u ovom tekstu ćemo čitaocima putem jasnih činjenica približiti bolje političke stavove i vizije ova dva kandidata i ukratko prestaviti razliku između Trampovog i Bajdenovog programa. Donald Tramp želi da vrati američku industriju i američke kompanije iz Kine i ostalih delova sveta da SAD ne...

U prethodnom članku smo govorili o nekim alternativnim političkim opcija koje bi mogle da se pojave na srpskom političkom tlu a koje su već napravile odjek u svetu. U ovom tekstu ćemo predstaviti još nek ideje. Anti-poreska politika Ovakva politika je razvijena u onim zemljama gde postoje fleksibilni poreski sistemi i sistemi socijalnog osiguranja kao što su Sjedinjene Američke Države (SAD). Tamo postoji struja fiskalnih konzervativaca u Republikanskoj stranci koja se bori za smanjenje poreskih stopa i ukidanje troškova za socijalnu zaštitu. Predstavnik te struje je predsednik Donald Tramp koji je po dolasku na vlast 2017.godine izvršio značajnu poresku reformu u kojoj su rasterećeni svi oni na čiji teret je punjen budžet za potrebe socijalnih fondova, zdravstva i školstva - dakle, poslodavci, preduzetnici i bogatiji slojevi društva. Time je ukinuo socijalni program zdravstvenog osiguranja poznatiji kao "ObamaCare". Jedan ekstremniji oblik ove politike promovišu tzv. liberta...

Mnogi ljudi u Srbiji koji se ubrajaju u apstinente tj. neglasače (oko čak 50%) žale se da ne izlaze na izbore najčešće zbog toga što nemaju za koga da glasaju. Populistička vlast i opozicija puna drugosrbijanaca i estradnih patriota nisu njihova politička opcija. U skladu sa novonastalim i predstojećim društveno političkim i ekonomskim promenama u svetu u ovom tekstu ćemo navesti neke moguće političke alternative koje bi mogle da pokrenu monotonu političku scenu i doprinesu većoj izlaznosti na izborima. Ekološka ideologija i zeleni pokret Sve više se u svetu govori o klimatskim promenama i drugim problemima u domenu zaštite životne sredine. Postoji visok stepen ekološke svesti u razvijenim zemljama u kojima pokret zelenih može da računa na podršku. Najbolji primer je pokret Grete Tunberg, devojčice iz Švedske, koja je 2019.godine privukla pažnju međunarodne zajednice oklupljene oko Ujedinjenih nacija ali i pažnju ekološkog lobija uticajnih finasijskih sponzora pokreta zelenih na međuna...

Estradni patriotizam je politički pojam na javnoj sceni koji je poznat pod nazivima kao što su vulgarni nacionalizam, klero nacionalizam, zloupotreba srpske nacionalne ideje , šatriotizam (šatro patriotizam) itd. Estradni patriotizam po svom nazivu govori da je reč o jednom političkom patriotizmu koji je projektovan krajem 80-tih godina 20.veka za političke potrebe: prilagođen narodnim masama za potrebe manipulacije nižim slojevima društva i uličnim mitinzima i ostalim predstavama za javnost. Ideolozi i prvoborci estradnog patriotizma su Vuk Drašković i Vojislav Šešelj. Obojica su pre toga bili "veliki" komunisti i članovi SKJ. Posle pada komunizma i uvođenja višestranačja 1990.godine u Srbiji osnovali su Srpski pokret obnove (SPO) koji je nosio srpski nacionalni predznak, bili su izrazito anti-komunistički orijentisani a neki su bili i za povratak monarhije i rušenje republike. Godine 1991.godine Vojislav Šešelj se odvojio i kasnije osnovao Srpsku radikalnu stranku (SRS) ko...

Druga Srbija je politički pojam prisutan na srpskoj javnoj i političkoj sceni koji je nastao u političkim podelama neposredno pre Petog oktobra. Sam naziv kaže da postoji i Prva Srbija. Ideja o drugoj Srbiji je potekla od Zorana Đinđića i kružoka građanske pro-zapadne opozicije 90-tih godina 20.veka. Druga Srbija je skup političkih ideja koje su protiv svega što se vezuje za politiku režima Slobodana Miloševića i njegovih saradnika tako da je Prva Srbija oličena u politici Miloševićeve vlasti, socijalista i radikala. Sledbenici Druge Srbije među političarima, umetnicima i intelektualcima su poznatiji pod kolokvijalnim nazivom "drugosrbijanci". Ideolog i simbol Druge Srbije je Zoran Đinđić, nekadašnji premijer i predsednik Demokratske stranke. Pored njega u drugosrbijanskim idejama prednjače političari poput Čedomira Jovanovića, Nenada Čanka, Rasima Ljajića, Vesne Pešić i mnogi drugi politički lideri i pripadnici nekadašnjeg DOS-a ( Demokratska opozicija Srbije). Tu se takođe...